- Поделе уговора - Именовани и неименовани уговори
problem pravne kvalifikacije
Podela ugovora na imenovane i neimenovane vrši se prema kriterijumu njihove zakonske uređenosti. Imenovani ugovori su oni koje zakon izričito uređuje i kojima je određen naziv, bilo u ZOO ili u posebnim zakonima, dok neimenovani ugovori nisu posebno zakonom regulisani niti imaju poseban naziv. Neimenovane ugovore strane zaključuju na osnovu načela autonomije volje, kombinujući elemente različitih ugovora ili stvarajući nove ugovorne oblike. Pravni značaj ove podele ogleda se u ekonomiji zaključivanja ugovora, jer se kod imenovanih ugovora strane sporazumevaju samo o bitnim elementima. Kod neimenovanih ugovora strane moraju urediti gotovo sva pitanja, a postoji i rizik različite sudske kvalifikacije ugovora.
Imenovani i neimenovani ugovori
Kriterijum podele jeste zakonska uređenost ugovora.
Imenovani ugovori
Imenovani ugovori su oni koje zakon izričito uređuje i kojima je određen naziv, bilo u Zakonu o obligacionim odnosima (npr. ugovor o kupoprodaji, ugovor o zajmu, ugovor o zakupu), bilo u posebnim zakonima (npr. porodični zakon – bračni ugovor; zakon o nasleđivanju – ugovor o doživotnom izdržavanju).
Neimenovani ugovori
Neimenovani ugovori su ugovori koji nisu posebno zakonom uređeni niti imaju poseban zakonski naziv. Njih ugovorne strane zaključuju u skladu sa načelom autonomije volje, tako što:
kombinuju elemente različitih imenovanih ugovora, ili
stvaraju ugovor sa potpuno jedinstvenom sadržinom.
Svi ugovori u početku nastaju u praksi kao neimenovani, kreativnošću ugovornih strana, da bi se vremenom njihova sadržina ustalila i potom bila zakonski regulisana.
Primer neimenovanog ugovora u našem pravu je ugovor o operativnom lizingu.
Pravni značaj podele
Još u rimskom pravu pravnu zaštitu su uživali samo imenovani ugovori (oni tada nisu bili uređeni zakonom, već samo priznati pravom).
Danas imenovani ugovori imaju značaj prvenstveno zbog ekonomije zaključivanja ugovora – ugovorne strane ne moraju da postignu saglasnost o svim pitanjima, već samo o bitnim elementima ugovora.
Na primer, kod ugovora o kupoprodaji to su predmet i cena.
Kod neimenovanih ugovora strane su, po pravilu, dužne da urede gotovo sva pitanja međusobnih odnosa.
Zaključenjem imenovanog ugovora izbegava se i problem pravne kvalifikacije ugovora. Ako strane zaključe ugovor o kupoprodaji, sud će ga kvalifikovati upravo kao ugovor o kupoprodaji, jer važi pravilo: „pogrešno označenje ugovora ne škodi“.
Kod neimenovanih ugovora postoji rizik da sud, u slučaju spora, ugovor kvalifikuje drugačije nego što su strane očekivale. Tako je, na primer, ugovor o lizingu u sudskoj praksi nekad kvalifikovan kao kupoprodaja, nekad kao zakup, a nekad kao ugovor o kreditu.
- Поделе уговора - Формални и неформални уговори
REAAAAAAAAAAAAAAAAAAALNI UGOVORI- potrebno da jedna strana preda stvar
PREDAJA STVARI- NASTANAK UGOVORA I ISTOVREMENO ISPUNJENJE OBAVEZE JEDNE STRANE
kriterijum podele
KONSENZUSLIZIZAM I FORMAALIZAM
podela
FORMALNI I NEFORMALNI
FORMALNI- FORMA ZAKONOM PROPISANA, UGOVORENA VOLJOM STRANA
JEDNOSTRANO FORMALNI I DVOSTRANO FORM
NEFORMALNI- KONSENZUALIZAM
sloboda izbora forme da izaberu da li usmena pismena elektronsk
Kriterijum podele ugovora prema formi je konsensualizam – pravilo savremenog ugovornog prava, dok je formalizam izuzetak.
Formalni ugovori su oni kod kojih je propisana forma uslov punovažnosti; forma može biti određena zakonom ili voljom ugovornih strana.
Formalni ugovori mogu biti jednostrano i dvostrano formalni, pri čemu su dvostrano formalni češći (npr. ugovor o jemstvu).
Neformalni (konsensualni) ugovori nastaju prostom saglasnošću volja, uz slobodu izbora forme.
Realni ugovori zahtevaju predaju stvari za nastanak ugovora; u ZOO je izvršena konsensualizacija realnih ugovora, osim kapare.
Nepostojanje propisane forme kod formalnih ugovora dovodi do ništavosti, dok kod neformalnih ugovora povreda forme ne mora imati za posledicu nevažnost ugovora.
Podela ugovora prema formi
(formalni i neformalni ugovori)
- Kriterijum podele
Osnovni kriterijum je konsensualizam.
Konsensualizam je pravilo savremenog ugovornog prava
→ ugovor nastaje prostom saglasnošću volja.
Formalizam je izuzetak
→ za punovažnost ugovora potrebna je određena forma.
Iako se ugovori često zaključuju u pisanoj formi (radi lakšeg dokazivanja), forma nema uvek isti pravni značaj:
nekad je forma uslov punovažnosti,
a nekad strane imaju slobodu izbora forme.
- Formalni ugovori
Formalni ugovori su oni kod kojih je forma uslov punovažnosti.
Forma može biti:
zakonom propisana, ili
ugovorena voljom strana (npr. u predugovoru ili okvirnom ugovoru).
Prema obimu formalnosti:
Jednostrano formalni ugovori
→ samo izjava jedne strane mora biti u propisanoj formi.
Dvostrano formalni ugovori
→ izjave obe strane moraju biti u propisanoj formi
(ovo je češći slučaj).
📌 Primer: ugovor o jemstvu
Jemac se obavezuje samo ako je izjavu o jemčenju dao u pisanom obliku.
- Neformalni (konsensualni) ugovori
Neformalni ugovori su oni koji mogu nastati u bilo kojoj formi.
Dovoljna je prosta saglasnost volja.
To ne znači da se moraju zaključivati usmeno,
već da postoji sloboda izbora forme (usmena, pisana, elektronska itd.).
- Realni ugovori
Realni ugovori su posebna kategorija.
Kod njih prosta saglasnost volja nije dovoljna za nastanak ugovora.
Neophodno je da jedna strana preda stvar.
🔹 Zato se često smatraju bliskim formalnim ugovorima.
Bitno razlikovanje:
Predaja stvari je način ispunjenja mnogih ugovora,
ali oni zbog toga ne postaju realni.
Kod realnih ugovora predaja stvari ima dvostruku funkciju:
nastanak ugovora
istovremeno ispunjenje obaveze jedne strane
U našem ZOO:
uvedena je ideja konsensualizacije realnih ugovora
zajam i ostava su uređeni kao konsensualni ugovori
kapara je jedini realni ugovor
(ali je akcesorni pravni posao)
- Pravni značaj podele (posledice nepoštovanja forme)
Kod formalnih ugovora:
ako nije ispunjena propisana forma →
👉 ugovor ne proizvodi pravno dejstvo (ništav je)
Kod neformalnih ugovora:
povreda forme ne mora dovesti do nevažnosti,
osim ako su strane izričito uslovile punovažnost određenom formom.
📌 Pravila ZOO o:
konvalidaciji nedostataka forme,
usmenim izmenama i dopunama ugovora zaključenih u formi
👉 primenjuju se samo na formalne ugovore.
- Поделе уговора - Каузални и апстрактни уговори
Kauzalni ugovori – cilj obavezivanja je jasan iz sadržine, sud proverava kauzu radi ništavosti
** da li se pravni cilj obavezivanja može utvrditi iz sadržine ugovora.**
dogovorili smo se da cemo se medjusobno pomagati
E PA NE MOZEEEWEE
Apstraktni ugovori – cilj nije vidljiv; olakšavaju promet i jačaju položaj poverioca; kauza postaje bitna samo u određenim slučajevima.
CESTO FORMALNI
Primeri:
Menica – izdavalac se obavezuje da plati određeni iznos bez objašnjenja zašto dug postoji.
- Kriterijum podele: kauza
Kauza je razlog ili pravni cilj zbog kojeg strane ulaze u ugovor.
Prema našem pravu, svaki ugovor mora imati stvarnu i dopuštenu kauzu, inače je ugovor ništav.
Kriterijum za podelu nije da li ugovor ima kauzu, jer je ona obavezna, već da li se pravni cilj obavezivanja može utvrditi iz sadržine ugovora.
- Kauzalni ugovori
Definicija: Pravni cilj ugovora je vidljiv iz njegovog sadržaja.
Primer: Ugovor o kupoprodaji
Strane se obavezuju na predaju stana i primanje novca.
Pravna svrha (cilj) obavezivanja jasno je: kupac želi stan, prodavac želi novac.
Značaj: Kod kauzalnih ugovora, sud može uvek proveriti da li je ugovor nastao radi dopuštenog pravnog cilja.
- Apstraktni ugovori
Definicija: Pravni cilj obavezivanja nije vidljiv iz sadržine ugovora.
Primeri:
Menica – izdavalac se obavezuje da plati određeni iznos bez objašnjenja zašto dug postoji.
Jemstvo, asignacija, ustupanje potraživanja, preuzimanje duga – iz samog ugovora ne vidi se razlog obaveze.
Pravni značaj:
Ubrzavaju pravni promet – poverilac može brže ostvariti svoja prava.
Poboljšavaju položaj poverioca – u slučaju spora ne mora dokazivati stvarni pravni razlog (kauzu).
Kauza može postati pravno relevantna:
Voljom strana
Prigovorom dužnika
Prilikom utvrđivanja ništavosti ugovora po službenoj dužnosti suda
Važno:
Apstraktni ugovori često su istovremeno formalni (npr. menica, jemstvo), jer je oblik i formalnost ključna za njihovu pravnu snagu.
Međutim, formalnost nije nužno potrebna kod pravnih poslova raspolaganja (npr. ustupanje potraživanja, preuzimanje duga), gde se samo prenose prava, a ne stvaraju nove obaveze.
- Zaključak
- Поделе уговора - Лични и нелични уговори
OZS RAZLOG
Kriterijum podele
Ugovori se dele na lične i nelične prema tome da li su lične osobine, znanja ili sposobnosti strana odlučujući razlog za zaključivanje ugovora.
Lični ugovori (intuitu personae)
Lične osobine strane su bitne za saglasnost. Primeri: ugovor o punomoćju, ugovor o delu, ugovor o poklonu. Lični ugovori prestaju smrću strane i izvršavaju se samo posredno (npr. novčanim kaznama).
Nelični ugovori
Lične osobine strana nisu odlučujuće. Primeri: ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu. Nastavljaju da važe nakon smrti strane jer nastupaju naslednici.
Bitna zabluda i zamena izvršenja
Kod ličnih ugovora pogrešna predstava o ličnosti može dovesti do poništaja.
Kod neličnih ugovora, ovakva zabluda nije bitna, a moguće je promeniti dužnika ili poverioca.
Pravni značaj i prinudno izvršenje
Lični ugovori se izvršavaju posredno (novčane kazne), jer obaveza je nezamenljiva.
Nelični ugovori se mogu izvršiti direktno i nastavljaju da važe nezavisno od smrti strane.
Podela ugovora: lični i nelični ugovori
Kriterijum podele
Deljenje ugovora na lične i nelične zasniva se na tome da li lične osobine, znanja ili sposobnosti jedne ili obe strane predstavljaju odlučujući razlog zbog kojeg strane zaključuju ugovor.
Ako su lične osobine bitan element saglasnosti, ugovor je lični; ako nisu, ugovor je nelični.
- Lični ugovori (intuitu personae)
Definicija: Ugovori kod kojih su lične osobine, znanja ili sposobnosti strana ključni razlog za zaključivanje ugovora.
Primeri:
Ugovor o punomoćju
Ugovor o delu
Ugovor o poklonu
Napomena: I nelični ugovori mogu postati lični ako strane saglasno odluče da zavise od ličnosti druge strane.
Primer: Zakup stana gde zakupodavac daje povoljnije uslove rođaku.
Posebnosti:
Lični ugovori se često zaključuju uzimajući u obzir lične osobine jedne strane (poklon) ili obostrano (doživotno izdržavanje).
- Nelični ugovori
Definicija: Lična svojstva strana nisu odlučujući razlog za saglasnost.
Primer: Ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu (opšti uslovi).
Karakteristika: Nelični ugovori mogu “preživeti” smrt strane jer na mesto preminule strane stupaju njeni univerzalni naslednici.
Pravni značaj podele
Prestanak ugovora:
Lični ugovori prestaju smrću strane ili prestankom njenog postojanja.
Nelični ugovori nastavljaju da važe i nakon smrti strane.
Bitna zabluda:
Samo kod ličnih ugovora pogrešna predstava o ličnosti ili sposobnostima druge strane smatra se bitnom zabludom i može dovesti do poništaja.
Kod neličnih ugovora, ovakva zabluda nije bitna.
Zamena ispunjenja:
Kod ličnih ugovora jemac ne može izvršiti obavezu umesto dužnika, već eventualno može tražiti naknadu štete.
Kod neličnih ugovora moguće je promeniti dužnika ili poverioca.
Prinudno izvršenje:
Lični ugovori se izvršavaju samo posredno, preko sudskih penala ili kazni, jer obaveze su nezamenljive.
Nelične obaveze se mogu izvršiti direktno ili prinudno preko izvršenja.
- Поделе уговора - Једнострано обавезујући и двострано обавезујући уговори
„Jednostran = volja, obavezujući = dug.“
KONSEZUALIZOVANI REALNI UGOVORI- relik- oni su dvostrano nejednaki, postoje i dvostrano jednaki- npr kupoprodaj
Jednostrano = samo jedna strana aktivna (poklon, jemstvo, posluga)
Dvostrano = razmena između dve strane (kupoprodaja, konsensualni zajam)
Asocijacija: 🖐️ ruke
Jednostran pravni posao = jedna ruka potpisuje
primer: testament, javno obećanje nagrade
Dvostrani pravni posao = dve ruke se rukuju
primer: ugovor (bilo koj
Podela ugovora: Jednostrano i dvostrano obavezujući
Kriterijum podele
Ugovori se dele prema uzajamnosti prava i obaveza.
Jednostrani ugovori – samo jedna strana ima pravo (potraživanje), dok druga ima obavezu.
Dvostrani ugovori – obe strane imaju i prava i obaveze.
⚠️ Važno je ne mešati ovu podelu sa podelom pravnih poslova:
Jednostrani pravni posao – potrebna je izjava volje samo jedne strane (npr. zaveštanje).
Dvostrani pravni posao – potrebna je saglasnost volja dve strane (većina ugovora).
Dakle, ugovori su uvek dvostrani pravni poslovi, ali mogu biti jednostrano ili dvostrano obavezujući u pogledu prava i obaveza.
Jednostrano obavezujući ugovori
Samo jedna strana ima pravo (poverilac), dok druga ima obavezu (dužnik).
Primeri:
Poklon
Jemstvo
Zajam
Posluga
Ostava
💡 Napomena kod realnih ugovora (zajam, ostava, posluga):
Predaja stvari sama po sebi nije ispunjenje obaveze, već čin zaključenja ugovora.
Obaveza ostaje na strani dužnika (npr. zajmoprimcu).
❓ Pitanje: Ako ostavoprimac ima troškove koje treba da pokrije ostavodavalac, da li je ugovor dvostrano obavezujući?
Prema vladajućem stavu, nastanak dodatne obaveze druge strane ne menja osnovnu jednostranost ugovora.
Danas, zbog konsensualizacije realnih ugovora, oni su postali dvostrano obavezujući.
Dvostrano obavezujući ugovori
Obe strane imaju i prava i obaveze (svi su i poverioci i dužnici).
Primer: Kupoprodaja
Prodavac: prima novac (pravo) i daje stan (obaveza)
Kupac: daje novac (obaveza) i prima stan (pravo)
Napuštanjem koncepcije realnih ugovora (zajam, ostava) oni postaju dvostrano obavezujući:
Zajmodavac: obaveza predaje stvari
Zajmoprimac: obaveza vraćanja stvari
⚠️ Ipak, kod konsensualizovanih realnih ugovora:
Obaveze nisu savršeno jednake (npr. zajmoprimac ne stiče obavezu dok zajmodavac ne preda stvar).
Ovi ugovori su dvostrano obavezujući, ali dvostrano NEJEDNAKI.
Kod tipičnih dvostrano obavezujućih ugovora (npr. kupoprodaja), obe strane stiču obaveze istovremeno, tj. ne treba da jedna strana ispuni obavezu da bi nastala obaveza druge.
Pravni značaj podele
Podela je značajna u praksi jer se često poklapa sa podelom ugovora na:
Teretne (onerous) ugovore – stranke dobijaju i obaveze i prava
Dobročine (gratuitous) ugovore – koristi ima samo jedna strana
- Поделе уговора - Комутативни и алеаторни уговори
aleatorni- neizvesnot- koja strana , raspored i obim prava i obaveza
opklada- neizvesno koja ce strana biti u svojstvu poverioca i duznika, pismo glava
ugovor o osiguranju- neizvesno da li ce obaveza uopste nastati
ako slupas auto tek onda osiguranje
ugovor o dozivotnom osiguravanju- ne znas obim i trajanje
POSTOJI I KOMUTATIVAN U ALEATORAN
PREKOMERNO OSTECENJE
Komutativni ugovori – asocijacije
Predvidljivost → zna se ko šta duguje
Kupoprodaja → klasik komutativnog ugovora
Raspored prava i obaveza izvesan
Jasna cena / vrednost
Obaveze merljive
Sigurnost / stabilnost
Primeri: zakup, ugovor o radu, kupoprodaja auta
Aleatorni ugovori – asocijacije
Neizvesnost → ko je dužnik, ko poverilac, obim obaveze
Ugovor na sreću → može se dobiti ili izgubiti
Opklada, osiguranje, doživotno izdržavanje
Rizik / sreća / slučajnost
Obaveza zavisi od budućih događaja
Moguća transformacija iz komutativnog
Primer: kupoprodaja sutrašnjeg ulova ribe
Kriterijum podele:
Svaki ugovor podrazumeva neki element neizvesnosti – da li će strane dobrovoljno ispuniti svoje obaveze, da li će biti platežno sposobne, itd.
U zavisnosti od toga da li su u trenutku zaključenja ugovora izvesne strane, raspored i obim prava i obaveza, ugovori se dele na:
Komutativne ugovore
Aleatorne ugovore
- Komutativni ugovori
Definicija: U trenutku zaključivanja ugovora izvesni su položaj strana, raspored i obim njihovih prava i obaveza.
Primer: Većina ugovora, npr. kupoprodaja, zakup, ugovor o radu.
Karakteristika: Obaveze su jasne, merljive i predvidive.
- Aleatorni ugovori (ugovori na sreću)
Definicija: Postoji neizvesnost u vezi sa:
Ko će biti dužnik, a ko poverilac (npr. ugovor o opkladi).
Rasporedom i obimom prava i obaveza (npr. ugovor o doživotnom izdržavanju).
Stepen neizvesnosti može biti različit:
Neizvesno da li će obaveza uopšte nastati, ali je izvesno ko je dužnik i ko je poverilac (ugovor o osiguranju).
Izvesno je da obaveza nastaje, ali je neizvestan obim ili trajanje obaveze (ugovor o doživotnom izdržavanju).
Transformacija: Komutativni ugovor može postati aleatoran ako se strane dogovore (npr. kupoprodaja sutrašnjeg ulova ribe).
Napomena: Neizvesnost u pojedinim elementima komutativnog ugovora ne čini ga automatski aleatornim (npr. odloženi ili raskidni uslovi, ugovori sa odredivim predmetom obaveze).
Pravni značaj podele
Najvažniji pravni institut: prekomerno oštećenje (lezija).
Pravna posledica: Tradicionalni stav u doktrini – alea isključuje leziju.
To znači da aleatorna priroda ugovora isključuje mogućnost njegovog poništaja zbog prekomernog oštećenja.
Ovaj stav je potvrđen i u ZOO.
- Поделе уговора - Теретни и доброчини уговори
- KEY WORD UZAJAMNOST- KORISTI
DOBROCINI- POKLON, USLUGA ZAJAM BEZ KAMATE I BESPLATNA OSTAVA
SUBJ ILI OBJ- 67.- SUBJEKTIVNO OBJEKTIVNO POIMANJE 67 67 67 67 67 67 67 67
Teretni ugovori – „razmena sa cenom“
Asocijacije:
Kupoprodaja → novac ide za robu
Zakup → plaćaš stan, dobijaš krov nad glavom
Posao → radnik daje trud, poslodavac daje platu
Ključne reči: „uzajamnost“, „naknada“, „ravnoteža davanja“
Slika u glavi: ruke koje se rukuju preko stola sa novcem i predmetom između njih
Dobročini ugovori – „besplatno, iz darežljivosti“
Asocijacije:
Poklon → ništa se ne traži zauzvrat
Posluga → koristiš tuđu stvar besplatno
Zajam bez kamate → daješ prijatelju novac bez zarade
Besplatna ostava → čuvaš nečiju stvar bez naplate
Ključne reči: „bez naknade“, „darežljivost“, „poklon“, „jednostrano obavezujuće“
Slika u glavi: otvorena ruka koja daje poklon, a druga ruka prima
Brza analogija
Teretni = trgovina → svaka strana daje i prima
Dobročini = poklon → samo jedna strana daje, druga prima
- Kriterijum podele
Ugovori se dele prema uzajamnosti koristi:
Teretni ugovori – postoji uzajamnost koristi; strane razmenjuju dobra ili prava uz naknadu.
Dobročini ugovori – nema uzajamnosti koristi; jedna strana daje nešto bez naknade, iz dobrovoljnosti.
- Teretni ugovori (sa naknadom)
Strane uzajamno razmenjuju korist.
Primeri: kupoprodaja, zakup, radni ugovor.
Pravilo: uvećanje imovine jedne strane je uvek praćeno obavezom druge strane.
- Dobročini ugovori (bez naknade)
Jedna strana ništa ne dobija zauzvrat.
Primeri:
poklon (poklonoprimac ništa ne plaća)
posluga (besplatno korišćenje tuđe stvari)
zajam bez kamate
besplatna ostava (može biti i sa naknadom i bez)
Ključni element:
Kombinacija objektivnog i subjektivnog: odsustvo uzajamne koristi + namera darežljivosti davaoca.
- Odnos prema jednostrano i dvostrano obavezujućim ugovorima
Većina dobročinih ugovora → jednostrano obavezujući (npr. poklon)
Većina teretnih ugovora → dvostrano obavezujući (npr. kupoprodaja)
Izuzeci:
Zajam: tradicionalno jednostrano obavezujući, može biti teretan ili dobročin zavisno od kamate.
- Pravni značaj podele
Teretni ugovori: primenjuju se posebni instituti zaštite uzajamne koristi:
prekomerna šteta
zelenaški ugovor
raskid/izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti
odgovornost za pravne i fizičke nedostatke
Dobročini ugovori: manja pravna zaštita, raskid je lakši, tumače se u korist dužnika.
Pobude u ugovorima:
Dopuštene pobude: ne utiču na teretni ug, ali kod dobročinih predstavljaju osnovu ugovora.
Nedopuštene pobude: dobročin ug je ništavan, teretni ug samo ako je saugovarač bio nesavesan.
Neispunjenje i odgovornost:
Kod besplatne ostave krivica ostavoprimca blaže se ocenjuje nego kod ostave sa naknadom.
Tumačenje ugovora:
Teretni ug: nejasne odredbe → pravičan odnos uzajamnih davanja
Dobročini ug: nejasne odredbe → u korist dužnika
Raskid ugovora:
Teretni ug: samo sporazumno ili kod neizvršenja
Dobročini ug: može i jednostrano (otkaz), poklonodavac može opozvati u zakonom propisanim slučajevima.
- Поделе уговора - Уговори са тренутним извршењем и уговори са трајним
извршењем обавеза
NACIN PRESTANKA
UGOVORI SA SPORAZUMNO ODREDJENOM SADRINOM I
UGOVORI PO PRISTUPU
Kriterijum podele – po načinu izvršenja: trenutno ili trajno.
Trenutno izvršenje – jedna radnja, prestaje izvršenjem, primer: kupoprodaja.
Trajno izvršenje – više radnji, prostire se u vremenu, dve podvrste:
Trajno u užem smislu (kontinuirano) – stanje obaveze bez prekida, primer: zakupodavac.
Periodično izvršenje – više jednokratnih radnji, primer: kupoprodaja na rate.
Pravni značaj – prestanak, otkaz, prećutno obnavljanje, primena instituta promenjenih okolnosti.
Obaveze u ugovornom pravu – podela po izvršenju
1. Kriterijum podele
Obaveze se dele prema načinu izvršenja:
Trenutno izvršenje – obaveza se ispunjava jednom radnjom činjenja ili nečinjenja.
Trajno izvršenje – obaveza se prostire u vremenu i uključuje više radnji činjenja ili nečinjenja.
- Ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza
Definicija: Obaveza prestaje izvršenjem jedne radnje, bez obzira da li se ona vrši odmah, po zaključenju ugovora, po pozivu ili u određenom roku.
Primer:
Kupoprodaja:
Obaveza kupca prestaje predajom novca.
Obaveza prodavca prestaje predajom stvari u svojinu.
Pravni značaj: Ovi ugovori prestaju izvršenjem i nije moguće otkazivanje ili periodično obnavljanje kao kod trajnih ugovora.
- Ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza
Definicija: Obaveza se sastoji od više radnji i prostire se u vremenu.
Napomena: Ne moraju obe strane imati trajne obaveze; dovoljno je da je barem jedna strana u obavezi da izvršava obavezu kontinuirano ili periodično.
3.1 Podvrste
a) Trajno izvršenje u užem smislu (kontinuirano)
Obaveza traje bez prekida u određenom vremenskom periodu.
Primer: Zakup stana:
Obaveza zakupca može biti trenutna (jednokratna) ili periodična (plaćanje zakupnine).
Obaveza zakupodavca je kontinuirana – mora se uzdržavati od radnji koje bi ometale zakupca.
b) Periodično izvršenje
Sastoji se od više jednokratnih, redovno istovrsnih radnji.
Izvršenje jedne radnje ne prestaje obaveza.
Primer: Kupoprodaja sa obročnim plaćanjem – plaćanje svake rate ne ukida dugovanje dok sve rate ne budu plaćene.
- Pravni značaj podele
Način prestanka obaveze:
Ugovori sa trenutnim izvršenjem prestaju izvršenjem obaveze.
Ugovori sa trajnim izvršenjem prestaju otkazom, koji važi samo za ubuduće, a ne retroaktivno.
Mogućnost prećutnog obnavljanja:
Kod trajnih ugovora, ugovor se često obnavlja automatski (npr. zakupna obaveza).
Raskid ili promena ugovora:
Institut raskida zbog promenjenih okolnosti često se primenjuje na ugovore sa trajnim izvršenjem, ali može se primeniti i na ugovore sa trenutnim izvršenjem ako se obaveza ispunjava u određenom roku, a ne odmah.
- Поделе уговора - Уговори са споразумно одређеном садржином и уговори
приступу
по
🔹 Moć volje → kriterijum podele (kontrola + pravda)
🔹 Svi dogovori → ugovori sa sporazumno određenom sadržinom
🔹 Jači piše → ugovori po pristupu (adhezioni)
🔹 Ništavo štiti → zaštita slabije strane
- Kriterijum podele ugovora
Ugovori se mogu podeliti prema stepenu uticaja stranaka na sadržaj ugovora:
Izlazi iz saglasnosti volja strana.
Princip autonomije volje se ne primenjuje uvek u punoj meri zbog razlika u pregovaračkim sposobnostima, iskustvu ili ekonomskoj moći.
Cilj je da faktička nadmoć jedne strane ne bude zloupotrebljena na štetu druge strane.
- Ugovori sa sporazumno određenom sadržinom
Strane prirodno pregovaraju i dogovaraju se o svim bitnim elementima ugovora.
Potpuna simetrija uticaja nije moguća, ali obe strane mogu uticati na sadržaj svakog elementa ugovora.
Primer: kupoprodajni ugovor između dva ravnopravna poslovna partnera.
- Ugovori po pristupu (adhezioni ugovori)
Jedna strana ima jaču pregovaračku poziciju i praktično nameće sadržaj ugovora.
Druga strana može samo da:
prihvati ili odbije ugovor,
eventualno utiče na pojedine odredbe.
Često se zaključuju u pisanoj formi, najčešće na formularima ili tipiziranim ugovorima.
Primer: ugovor o kreditu sa bankom.
Karakteristike:
Postoji masovnost zaključivanja i često se koriste opšti uslovi poslovanja.
Forma nije nužna za nastanak ugovora, osim ako je zakonom ili ugovorom propisana.
- Pravni značaj ugovora po pristupu
Nastali su iz savremenog prava radi:
povećanja efikasnosti,
smanjenja troškova zaključenja ugovora.
Obično se javljaju kod delatnosti od opšteg interesa.
Predstavljaju rizik za slabiju stranu.
Zaštita slabije strane:
Postoje institutii koji štite stranu koja pristupa ugovoru:
Ništave su odredbe koje su previše stroge ili nepravedne, npr. koje onemogućavaju prigovore ili prava iz ugovora.
Ne sme se protiviti načelu savesnosti i poštenja.
U slučaju nejasnih odredaba, one se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru.
Ograničava se zloupotreba dominantne pozicije jače strane.
- Поделе уговора - Колективни и индивидуални уговори
kolektivni- podrazumevaju i zakljucenje nekog individualnog ugoovora TO JE POENTA I DEBAATA OKO TOGA
, plus licakoja u datom trenutku jos nisu clanovi
KOLEKYTIVNII PODRAZUMEVAJU ZAKLJUCENJE INDIVIDUALNIH ALI NE MORA OBRNUTO
INDIVIDUALNI NE PODRAZUMEVAJU DA JE ZAKLJUCEN KOLEKTIVNI
PODELE UGOVORA-Kolektivni i individualni ugovori
Kriterijum podele-da li ugovor proizvodi dejstvo i prema licim akoja nisu učestvovala u njegovom
zaključenu (prema određenom broju lica povezanih zajedničkim interesom) ili ugovor ostvarju
dejstvo isključivo između strana koje su ih zaključile.
Kolektivni ugovori-dejstvo se prostire na sva lic akoja pripadaju određenoj zajednici (nekom
kolektivu ili organizaciji-kol ug o radu/kol osiguranje). Retko proizvode neposredno pravno
dejstvo, vec podrazumevaju i zaključenje nekog individualnog ug. Kol ug obavezuje poslodavca
prema konkretnom zaposlenom ukoliko je između njih zaključen individ ug o radu. Kol ug imaju
dejstvo šire od klasičnog relativnog dejstva obl odnosa, jer obavezuju one pripadnike grupe lica
koji nisu izričito dali saglasnost za zaključenje ug kao i lic akoja u datom trenutku još nisu članovi
te zajednice već će u budućnosti postati.
87
Individualni ugovori-to su oni ug u kojima prava i obaveze nastaju samo za strane koje u njim
aučestvuju. Ug su po pravilu individualni dok su kol ug izuzetak. Lica koja učestvuju u zaključenju
ug mogu zaključiti ug u ime i za račun trećeg lica po osnovu zakonskog, ug ili statutarnog
zastupništva tada postoji privid da ug proizvodi dejstvo prema trećem licu međutim budući da
zastupnik istupa u ime i za račun zastupanog zaključenje ug preko zastupnika ne menja
kvalifikaciju ug kao individualnog.
Pravni značaj podele–kolektivni ug regovno određuje sadržinu individualnog ug. Individualnim ug
o radu ne može se pogoršati pravni položaj zaposlenog u odnosu na onaj koji ima prem
akolektivnom ugovoru već se može samo poboljšati.
- Поделе уговора - Оквирни и појединачки уговори
STEPEN ODREDJENOSTI OBAVEZA STRANA
OPSTI- USLOVI
POJEDINCACNI- KONKRETIZACIJA PRAVA I OBAVEZAIZ OPSTEG
opsti-efikasnost i nizi troskovi zakljucenja ugovora
Kriterijum podele-stepen određenosti obaveze strana
Okvirni ugovori–generalni (opšti) ugovori strane utvrđuju uslove pod kojima će zaključivati
pojedinačne ugovore. Oni u sebi još ne sadrže obaveze koje su prinudno izvršive. Po svojoj priordi
to su ug sa trajnim izvršenjem obaveza.
Pojedinačni ugovori–specijalni (posebni) ugovori služe konkretizaciji prava i obaveza iz okvinog
ugovora.
Pravni značaj podele–svrha zaključivanja okvirnog ug jeste utvrđivanje pravnog okvira u kojem će
se ostvarivati dugoročnija saradnja strana, obično povodom pravnih poslova bitno slične
sadržine. Postiže se veća efikasnost i niži tr zaključivanja ug. Prava i ob se utvrđuju okvirnim ug
dok se bitni el utvrđuju pojedinačnim ug. Tumačenje ug: u sporu povodom pojedinačnog ug
stvarnu nameru stana treba tumačiti zajedno sa okvirnim jer se sadržina poj ug dopunjava
sadržinom okvirnog.
- Поделе уговора - Главни уговор и предуговор
KONACNOST PRAVA I OBAVEZA
glavni- - konacna prava i obaveze
predugovor- sporazum koji prethpdi zaklucenju ugovora
PRELIMINARNI UGOVOR- vrstu ug
PUNKTACIJA IZ AUSTRIJSKOG GRADJANSKOG ZAKONKA- BITNE EL
Kriterijum podele-konačnost prava i obaveza
Glavni ugovor-glavni tj konačni ugovor je ug koji sadrži konačna prava i ob strana. On ne mora
biti u jednom aktu-ne mora biti u jednom aktu, on obuhvata i sve izmene i dopune koje su strane
učinile.
Predugovor–sporazum strana koji prethodi zaključenj u gl ugl. Neretko je proces zaključivanja ug
složen i traje dugo, tada je celishodno da strane urede one el svog budućeg ug o kojima su već
postigle saglasnost. U zavisnosti od uslova koji se zahtevaju za pravno dejstvo predugovora mogu
se razlikovati dva tipa:
a) Preliminarni ugovor- ne mora nužno da sadrži bitne el da bi proizvodio pravno dejstvo
dovoljno je da strane naznače vrstu ug koji žele da zaključe i da u glavnim crtama odrede
njegov predmet.
b) Punkacija-obavezuje samo ako su u njoj određeni bitni el ugovora i ako je zaključena u
pisanoj formi. U ZOO prihvaćen je drugi tip.
Pravni značaj podele – zaključenjem gl ug predug gubi svrhu svog postojanja: ne mogu
istovremeno da važe i jedan i drugi. Zaključenje gl ug je zapravo izvršenje predugovora kojim se
on gasi. Imajući u vidu da o istoj stvari postoje dva ug sa različitim vr nastanka postavlja se pitanje
po kom trenutku treba da se ceni ispunjenost uslova za nastanak ug (posl sposobnost,
dopuštenost predmeta itd) ali i primena određenih instituta (prkomerno oštećenje, odg za fizičke
nedostatke itd..). Zaključenjem gl ugovora gasi se predugovor ispravnije i vladajuće shvatanje je
da se ispunjenost uslova za primenu ovih instituta ceni prema trenutku zaključenja gl ugovora.
88
Postavlja se i pitanje forme predugovora-kod nas se predugovor razlikuje od punktacije jedino po
tome što je punktacija uvek u pisanoj formi dok forma predugovora kod nas prati formu glavnog
ug (paralelizam formi).
- PODELE UGOVORA-Jednosstavni i mešoviti ugovori
Podela ugovora prema kriterijumu sadržine
Jednostavni ugovori – sadrže elemente samo jedne vrste ugovora; najčešće su to imenovani ugovori (npr. kupoprodaja, zajam, zakup).
Mešoviti ugovori – sadrže elemente više različitih ugovora; po pravilu su neimenovani (npr. finansijski lizing – elementi kupoprodaje, zakupa i kredita).
Mešoviti ugovor treba razlikovati od situacije kada je više ugovora samo spojeno u jedan dokument, ali svaki zadržava svoju samostalnost.
Pravni značaj – važan je zbog pravne kvalifikacije, odnosno utvrđivanja koja pravila se primenjuju u slučaju spora.
Teorije kvalifikacije mešovitih ugovora:
Apsorpciona teorija – primenjuju se pravila ugovora čiji su elementi pretežni.
Teorija tumačenja – svi elementi se posmatraju zajedno i zajednički tumače.
Teorija kreacije – sud slobodnom ocenom oblikuje pravila uzimajući u obzir sve elemente ugovora.
Kriterijum podele-da li se ugovor koji su strane zaključile može kvalifikovati kao jedna vrsta
ugovora ili predstavlja nerazdvojni sklop elemanta koji pripadaju različitim vrstama ugovora.
Jednostavi ugovori–to su ug čija sadržina se sastoji od el karakterističnih za jednu vrstu ugovora.
To su redovno imenovani ug (zajam, kupoprodaja itd..)
Mešoviti ugovori–sadrže el više ugovora. Oni su redovno neimenovani.
Zapravo imenovani ug nastaju tako što učesnici u pravnom prometu stvaraju ug sa novom
sadržinom od el različitih imenovanih ugovora, država prepozna značaj takvih ug te ih uredi
zakonom. Najznačajniji primer mešovitog ug koji kod nas dugo nije bio imenovan je ugovor o
FINANSIJSKOM LIZINGU (el kupoprodaje, zakupa i ug o kreditu). Njegovim imenovanjem on
postaje jednostavan. Mešovite ug treba razlikovati od prostog spajanja više ug u jedan. Stran
svojom saglasnošću mogu da obuhvate el više ug pri čemu svaki zadržava svoju zasebnost. (u
ugovoru o kupoprodaji jedna odredba bude vezana za zakup garaže).
Pravni značaj podele-ima veliki značaj ova podela u vezi sa pravnom kvalifikacijom ugovora. Kod
jednostavnih ugovora koji su redovno i imenovani problem pravne kvalifik uopšte i ne postoji.
Dok kod mešovitih pravna kvalifikacija može da bude izuzetno veliki problem. Kval je važna kada
dodje do spora, postavlja se pitanje pravila kog ugovora će sud primeniti. Ističu se tri teorije
pomoću kojih se može izvršiti pravna kvalif mešovitog ugovora:
a) APSORPCIONA TEORIJA–treba utvrditi element kog ugovora je od pretežnog značaja i ona se
primenjuju pravila tog ug
b) TEORIJA TUMAČENJA–sve el treba razmatrati zajedno i tumačiti ih zajedno
c) TEORIJA KREACIJE–sud uzima u obzir sve el mešovitog ug ali će merodavna pravila ustrojiti po
svojoj slobodnoj oceni.
- Поделе уговора - Samostalni i akcesorni
Kriterijum podele–nezavisno pravno dejstvo
Samostalni ugovori-proizvode pravno dejsstvo nezavisno od nekog drugog ugovora. Ug su
REDOVNO samostalni.
Akcesorni ugovori–ili nesamostalni su oni ug čije pravno dejstvo zavisi od nekog drugog ug koji
ima prirodu samostalnog ug. Ug kojima se ustanovljava neko sr obezbeđenja zaloga jemstvo
kapara itd redovno su akcesorni.
Pravni značaj podele–postoje posbna pravila prestanka akcesornih ug. S obzirom da je i
akcesorni ugovor ugovor mož da prestane prema opštim pravilima prestanka ug. Ali oni mogu da
prestanu i prestankom samostalnog ugovora, dok samostalni ug ne prestaje prestankom
akcesornog ug. Isto važi i za poništaj ug: ukoliko glavni ug bude poništen pozivom na neki razlog
rušljivosti gasi se i akcesoran ug. Takođe ako je ob iz samostalnog ug prstala ispunjenjem npr
prestaje i ob jemca i ugovor o jemstvu se gasi.
- Тумачење уговора
Tumačenje pravnih normi i ugovora – teze
- Pojam i svrha tumačenja
Tumačenje je utvrđivanje smisla pravne norme, odnosno načina njene konkretizacije.
Razlikuje se:
tumačenje propisa (štiti opšti interes),
tumačenje pravnih poslova (štiti privatne interese ugovornih strana).
- Tumačenje ugovora
Ugovor nastaje saglasnošću volja stranaka o bitnim elementima.
Sud ne može menjati volju stranaka, ali mora tumačiti sporne odredbe kada nema saglasnosti o njihovom značenju.
- Opšte pravilo prema ZOO
Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase (pretpostavka jasne i nedvosmislene volje).
Ako značenje nije jasno:
istražuje se zajednička namera stranaka (subjektivni kriterijum),
odredba se tumači u skladu sa načelima obligacionog prava (objektivni kriterijum).
- Metodi tumačenja ugovora
Jezički metod – polazi se od značenja reči i izraza.
Istorijski metod – uzimaju se u obzir okolnosti pregovora i nastanka ugovora.
Sistematski metod – odredba se tumači u okviru celog ugovora i pravnog sistema.
Ciljni (teleološki) metod – tumačenje prema cilju koji su strane želele postići.
Metodi se primenjuju kombinovano (bez hijerarhije).
- Utvrđivanje zajedničke namere
Posmatra se šta je jedna strana izjavila i kako je druga razumno mogla razumeti izjavu.
Uzimaju se u obzir: pregovori, ponašanje stranaka posle zaključenja, priroda i svrha ugovora.
Ako se stvarna namera ne može utvrditi – primenjuje se standard razumnog lica u istoj situaciji.
- Posebna (dopunska) pravila
Adhezioni ugovori – tumače se u korist slabije strane.
Ugovori bez naknade – sporne odredbe tumače se u smislu koji je lakši za dužnika.
Teretni ugovori – tumačenje treba da obezbedi pravičan odnos uzajamnih davanja.
- Vansudsko tumačenje
Strane mogu predvideti da treće lice tumači ugovor; spor pred sudom obično je moguć tek nakon takvog tumačenja.
- Nemogućnost utvrđivanja značenja
Sud ne sme stvarati novo pravilo.
Ako je nejasna odredba o bitnom elementu – ugovor se smatra nenastalim (nevažeći).
Ako se odnosi na nebitan element – smatra se da odredba ne postoji, a ugovor ostaje na snazi.
- Попуњавање празнина у уговору
voljne praznine- namre daljeg, odusta
slucajne praznine- D LI SE NEDOSTAJUCAA TACKA MOZE DOPUNITI ODREDBAMA IZ ZAKONA ILI NE
AKO NE- PARVNA PRAZNINA
analogija
razlog suprotnpsti AKO NE NI TO
SUD TREBA DA SE POSTAVI NA MESTO ZAKONODAVCA TE STVORI OPSTU NORMU
onakvom odredbom koju bi i same ugovorne strane odredile da su uopste mogle predvideti u trenutkun zakljucenja ugovora
SUD POSTAVLJA PONUDU I POZICIJA RAZUMNOG PONUDJENOG
Popunjavanje praznina u ugovoru – teze
1. Pojam i svrha popunjavanja praznina
Strane moraju postići saglasnost o svim bitnim elementima ugovora.
Bitni elementi mogu biti:
objektivno bitni (proizilaze iz prirode ugovora),
subjektivno bitni (takvima ih učine jedna ili obe strane).
Razlikuju se dve situacije:
strane su imale u vidu određenu odredbu, ali je nisu unele u ugovor;
strane uopšte nisu imale u vidu određenu obavezu u trenutku zaključenja ugovora.
- Voljne praznine u ugovoru
Ako je postignuta saglasnost o bitnim elementima, ugovor se smatra zaključenim iako su sporedne tačke ostavljene za kasnije.
Ako se saglasnost o sporednim pitanjima kasnije ne postigne, sud ih može urediti uzimajući u obzir:
prethodne pregovore,
praksu između stranaka,
običaje.
a) Namera daljeg pregovaranja
Ako su strane svesno ostavile sporna pitanja za kasnije, obavezne su da nastave pregovore.
Ako ni tada ne postignu saglasnost, pitanje uređuje sud.
b) Odustanak od daljih pregovora
Ako strane nisu predvidele naknadno rešavanje pitanja, sud nema ovlašćenje da popunjava prazninu.
Smatra se da je pitanje svesno isključeno iz ugovora.
- Slučajne praznine u ugovoru
Postoje kada strane u trenutku zaključenja ugovora nisu imale u vidu određenu obavezu.
a) Popunjavanje na osnovu zakona
Nedostajuća odredba dopunjuje se:
odredbama ZOO,
odredbama drugih zakona,
bilo da su kogentne ili dispozitivne, ako su primenljive na konkretan slučaj.
b) Popunjavanje kada ne postoje zakonske norme
Reč je o pravnoj praznini.
Sud se koristi pravilima za popunjavanje zakonskih praznina:
analogijom,
razlogom suprotnosti,
drugim sličnim metodama.
Ako ni to nije moguće, sud se postavlja na mesto zakonodavca i stvara opštu normu.
Sud polazi od pretpostavljene volje ugovornih strana, odnosno od toga kako bi postupila razumna lica u datim okolnostima.
- Дејство уговора између уговорних страна
Dejstvo ugovora između ugovornih strana
1. Stvaranje obaveza za ugovarače
Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane, bez obzira da li je volja izjavljena lično ili preko zastupnika.
Jedna ili obe strane stiču pravo da od druge zahtevaju određeno činjenje ili nečinjenje, odnosno ispunjenje obaveze.
Obaveze se moraju ispunjavati savesno i u skladu sa ugovorom.
Važi načelo: ugovor je zakon za stranke (pacta sunt servanda).
Ako jedna strana ne ispuni obavezu, druga može:
zahtevati prinudno ispunjenje,
zahtevati naknadu štete ako je povreda ugovora štetu prouzrokovala.
- Dejstvo ugovora prema univerzalnim pravnim sledbenicima
Ugovor proizvodi dejstvo i prema univerzalnim pravnim sledbenicima ugovornih strana, osim ako:
je drugačije ugovoreno ili
to proizilazi iz prirode ugovora.
Po pravilu su prava i obaveze imovinskog karaktera, pa mogu preći na druga lica.
Smrt fizičkog lica ili prestanak pravnog lica ne utiču na ugovor, osim kada su prava ili obaveze vezane za lična svojstva ugovarača.
Univerzalni pravni sledbenici stupaju u prava i obaveze prethodnika kao celinu, a ne pojedinačno.
- Konstitutivno dejstvo ugovora (opšte dejstvo)
Ugovor po pravilu ima konstitutivno, a ne translativno dejstvo.
U našem pravu ugovor:
ne prenosi pravo svojine,
već stvara obavezu prenosa (obligacionopravno dejstvo).
Pravo svojine na pokretnoj stvari po pravilu prelazi predajom stvari, a ne samim zaključenjem ugovora.
Izuzeci (fikcija predaje)
Ako se stvar već nalazi kod sticaoca po drugom pravnom osnovu, svojina prelazi u trenutku zaključenja ugovora.
Isto važi i kada:
sticalac ostavi stvar kod prodavca ili trećeg lica.
Ne radi se o stvarnopravnom dejstvu ugovora, već o fikciji da je predaja izvršena, jer bi fizička predaja bila besmislena.
- Трећа лица у уговорном односу - Опште напомене; Публицитет уговора; Дејство
уговора према трећем лицу; Побијање дужникових правних радњи
- Opšte napomene
Ugovor proizvodi dejstvo prvenstveno između ugovornih strana (načelo relativnosti ugovora).
Iako obavezuje samo ugovarače, ugovor može posredno uticati na pravnu sferu trećih lica, jer izaziva promene u imovinskim odnosima.
- Publicitet ugovora
Kod određenih ugovora dejstvo prema trećim licima ne nastaje samim zaključenjem ugovora, već je potreban i upis u odgovarajući registar.
Upis ima funkciju obaveštavanja trećih lica (publicitet) i uslov je za dejstvo prema njima.
Primer: ugovor o isključivoj licenci.
- Dejstvo ugovora prema trećim licima
Treća lica ne postaju stranke ugovora, već su obuhvaćena samo posredno.
Ipak, moguće je da se ugovorne strane sporazumeju tako da treće lice bude neposredno obuhvaćeno ugovorom, pa se njegov položaj može posmatrati:
kao treće lice – poverilac (ugovor u korist trećeg),
kao treće lice – dužnik (preuzimanje duga, pristupanje dugu i sl.).
- Pobijanje dužnikovih pravnih radnji (actio Pauliana)
Poverilac čije je potraživanje dospelo može pobijati pravne radnje svog dužnika koje su preduzete na njegovu štetu, bez obzira na to kada je potraživanje nastalo.
Pobijanjem se postiže da se osporena radnja ne proizvodi pravno dejstvo prema tom poveriocu.
- Трећа лица у уговорном односу - Треће лице као поверилац у уговору
Treće lice kao poverilac u ugovoru – teze
1. Opšte
Iako ugovor po pravilu deluje samo između ugovornih strana, sloboda ugovaranja dopušta da i treće lice stekne korist iz ugovora u čijem zaključenju nije učestvovalo.
Treće lice može:
samo primiti ispunjenje za račun poverioca, ili
steći sopstveno pravo prema dužniku (ugovor u korist trećeg).
- Treće lice kao primalac ispunjenja
Samo označavanje trećeg lica kao primaoca činidbe ne znači da je ugovor zaključen u njegovu korist.
Treće lice tada prima ispunjenje u svoje ime, ali za račun poverioca.
Ako dužnik prihvati da ispuni obavezu trećem licu, treći može i zahtevati ispunjenje.
- Ugovor u korist trećeg (stipulacija za trećeg)
Kada neko ugovori potraživanje u korist trećeg, treće lice stiče sopstveno i neposredno pravo prema dužniku (ako nije drugačije ugovoreno).
U odnosu učestvuju tri lica:
promitent (obećalac) – dužnik koji treba da ispuni činidbu,
stipulant (promisar) – lice koje ugovara korist,
beneficijar (korisnik) – treće lice u čiju korist se ispunjava obaveza.
- Pravi i nepravi ugovor u korist trećeg
Pravi – beneficijar ima sopstveni neposredni zahtev prema promitentu.
Nepravi – treće lice nema sopstveni zahtev; prima činidbu samo za račun poverioca.
- Odnosi između učesnika
a) Beneficijar – promitent
Promitent je dužnik beneficijara, a beneficijar njegov poverilac.
Obe strane mogu isticati prigovore koji proizilaze iz ugovora stipulanta i promitenta.
b) Stipulant – promitent (odnos pokrića)
Oni su ugovorne strane.
Stipulant može zahtevati od promitenta da ispuni činidbu trećem licu.
c) Beneficijar – stipulant (valutni odnos)
Najčešće postoji neki prethodni odnos (dug, rodbinski ili drugi odnos), ali ne mora postojati.
- Opoziv koristi za trećeg
Stipulant može opozvati ili izmeniti korist dok treće lice ne izjavi da je prihvata.
Nakon prihvatanja, pravo beneficijara postaje konačno i samostalno.
Ako se ispunjenje predviđa posle smrti stipulanta, opoziv je moguć do smrti (čak i testamentom).
- Odbijanje koristi
Ako treće lice odbije korist, ona pripada stipulantu, osim ako je drugačije ugovoreno.
Promitent ostaje dužnik iste činidbe – menja se samo lice kome će ispuniti.
- Трећа лица у уговорном односу - Треће лице као дужник у уговору; Обећање радње
трећег лица
TREĆA LICA U UGOVORNOM ODNOSU-Treće lice kao dužnik u ugovoru; Obećanje radnje
trećeg lica
Treće lice kao dužnik u ugovoru-namera ugovornog obavezivanja jeste konstitutivni el nastanka
ug odosa.. Potraživanje koje nastaje iz ug odnosa jeste subjektivno pravo koje pov može i ne
mora da vrši, nasuprot tome, obaveza predstavlja teret na strani dužnika i služi ostvarenju nečijeg
prava,ona stoga mora da bude ispunjena. Ukoliko do ispunjenja ne dođe dužnik odgovara za
štetu koju druga strana zbog toga pretrpi. Upravo zbog svega navedenog proizilazi da ugovori na
teret trećih lica nisu pravno mogući. Dužnik se nije saglasio sa preuzimanjem obaveze iz
konkretnog ugovora, te mu se takav teret ne može ni nametnuti voljom drugog lica.
Obećanje radnje trećeg lica-moguće je. Obećanje ne stvara nikakvu obavezu trećem već onom
koji je takvo obećanje dao. Ako treći ne ispuni obećano zahtev pov ne može da bude usmeren na
ispunjenje činidbe trećeg jer držanje trećeg nije u vlasti dužnika. Tako da neispunjenje obećanog
dovodi do odgovornosti dužnika za nakandu štete koju je druga str pretrpela.Obećavalac može
94
isključiti odg za naknadu štete ukoliko u samom ug stavi rezervu u pogledu ponašanja trećeg,
tada on obećava daće se asmo ZAUZETI kod trećeg da se ovaj obaveže da nešto učini ili propusti
ali neće odg za prouzrokovanu štetu ukoliko je ULOŽIO POTREBAN TRUD, odgovaraće za prouz
štetu ukoliko je izostalo potrebno zalaganje obećavaoca.
