- Koje promene u penzijski sistem Srbije su uvedene reformama iz 2001. godine?
Ovom refoormom doslo je do poostravanja brojnih zakonskih uslova za penzionisanje. Starosna granica za odlazak u penziju jednokratno je povecana sa 55 na 58 godina za zene i sa 60 na 63 godine za muskarce, a minimalna starosna granica za penzionisanje povecana je sa 50 na 53 godine. Uvedena je i tzv. svajcarska formula, prema kojoj se visina penzija uskladjuje prema kretanjima zarada i troskova zivota, umesto do tada postojeceg indeksiranja u skladu sa zaradama. Ova mera je bila usmerena ka usporavnju rasta penzija, a smanjenje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 32 na 19,6% zarade bilo je targetirano prema onima koji su izbegavali da placaju tako visoke doprinose da revidiraju svoje prakse.
- Pravo na invalidsku penziju u Srbiji.
Pravo na invalidsku penziju uslovljeno je potpunim gubitkom radne sposobnosti i osiguranik ga stice:
1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolescu
2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolescu - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrsenja godina zivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navrsenih 5 godina staza osiguranja
Ukoliko je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrsene 30. godine zivota usled bolesti ili povrede van rada, osiguranik moze ostvariti pravo na invalidsku penziju i sa godinu dana staza osiguranja (do navrsenih 20 godina zivota), sa 2 godine staza osiguranja (do navrsenih 25 godina zivota) i sa 3 godine staza osiguranja (do navrsene 30. godine zivota)
- Kada članovi dobrovoljnih penzijskih planova mogu da povuku akumulirana sredstva u Srbiji?
U intervalu od 58. godine zivota, kada je moguce najranije povuci akumulirana sredstva, do 70. godine zivota, kada je najkasnije moguce povuci akumulirana sredstva. Izuzetno, sredstva je moguce povuci i pre navrsene 58. godine zivota ukoliko je nastupila trajna nesposobnost za rad osiguranika koju procenjuje RFPIO.
- Navedite prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
- pravo na zdravstvenu zastitu
- pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprecenosti za rad osiguranika
- pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastite
- Obrazložite izazov neintegrisanosti javnog i privatnog sektora u zdravstvu.
Jedan od uzroka korupcije u zdravstvu moze se pripisati postojecoj (ne)integrisanosti ova dva sektora. Funkcionalna i finansijska neintegrisanost manifestuje se i posredstvom nemogucnosti propisivanja lekova na recept, zatim neuvazanja misljenja lekara iz privatne prakse prilikom otvaranja bolovanja ili odlucivanja lekarske komisije, kao i otezanog upucivanja na bolnicko lecenje. Znacajne su i finansijske posledice ovakvog odnosa po stanovnistvo, jer kada ljudi ne mogu da ostvare odredjene zdravstvene usluge u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, imaju opciju da plate za te usluge u privatnom sektoru. Rashodi stanovnistva su u tom smislu veliki, procenjuje sa da cetvrina prihoda domacinstva odlazi u te svrhe, sto te porodice priblizava liniji siromastva.
- Navedite minimalno pet aktivnosti ka čijem sprovođenju treba da bude usmeren rad Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Srbiji, prema Strategiji razvoja zdravstvenog osiguranja u Srbiji?
- ocuvanje i unapredjenje zdravlja svih gradjana
- finansijski odrziv sistem zdravstvene zastite u dugom roku
- kontinuirano i jednako dostupna zdravstvena zastita
- poboljsanje efikasnosti i kvaliteta zdravstvenog sistema
- bolja informisanost pacijanata o njihovim pravima
- Koje su obaveze nezaposlenih lica u Srbiji?
- da aktivno traze zaposlenje i neposredno se obracaju poslodavcima radi zaposlenja
- da utvrdi individualni plan zaposljavanja sa Nacionalnom sluzbom sa zaposljavanje i postuju sva prava i obaveze koje po njemu ima
- da najkasnije 5 dana od nastanka promene obaveste nacionalnu sluzbu za zaposljavanje o svakoj promeni koja utice na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza po ovom zakon
- da ne odbijaju ponudjeno odgovarajuce zaposlenje, obrazovanje ili obuku, u skladu sa individualnim planom i zakonom
- da se najmanje jednom u 3 meseca licno i na svaki poziv javljaju sluzbi zbog obavestavanja o mogucnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zaposljavanju
- da se po uputu sluzbe ili na sopstvenu inicijativu javljaju poslodavcu zbog razgovora o zaposlenju
- učestvuje u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom i individualnim planom zapošljavanja
- ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu, opštem aktu i individualnom planu zapošljavanja
- Ranjive grupe na tržištu rada u Srbiji.
Izuzev zena i mladih, identifikovane su i tzv. ranjive grupe na trzistu rada. To su specificne uze grupe ljudi posebne ranjivosti na trzistu rada u koje spadaju: Romi, izbeglice i interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, ruralno stanovnistvo, ruralno st. u JI Srbiji, ruralno st. koje ne poseduje zemlju, neobrazovane osobe.
- Navedite prava predviđena Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.
- naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, odsustva sa rada u svrhu nege deteta i odsustva sa rada u svrhu posebne nege deteta
- roditeljski dodatak
- deciji dodatak
- naknada troskova boravka u predskolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja
- naknada troskova boravka u predskloskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju
- regresiranje troskova boravka u predskolskoj ustanovi dece iz materijalno ugrozenih porodica
- Kakvi su efekti prava na roditeljski dodatak na položaj žena u Srbiji?
Za razliku od prava na naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva, pravo na roditeljski dodatak nije regulisano principima socijalnog osiguranja, tj. uplate doprinosa, odnosno nije uslovljeno prethodnom zaposlenoscu, sto ima pozitivan uticaj na polozaj zena. Takodje, pozitivan efekat na zene ima i to sto su one nosilac prava na naknade kao individue, tj. ovo pravo se ne vezuje za porodicu, na cijem se vrhu obicno smatra da se nalaze muskarci i da oni zato treba da budu primaoci naknada
