Uvodno predavanje

Question 1

Postoji relativna saglasnost oko dva svojstva ličnosti:

Answer 1

• KONZISTENTNOST (DOSLEDNOST) PONAŠANJA - konzistentnost tokom vremena i u različitim situacijama
• JEDINSTVENOST- obrazac konzistentnosti se razlikuje od osobe do osobe, različiti ljudi se ponašaju različito u istim situacijama

Question 2

Definicija Gordona Olporta:

Answer 2

LIČNOST JE DINAMIČKA ORGANIZACIJA/USTROJSTVO UNUTAR INDIVIDUE ONIH PSIHOFIZIČKIH SISTEMA KOJI DETERMINIŠU NJENO KARAKTERISTIČNO PRILAGOĐAVANJE OKRUŽENJU.

• DINAMIČKA ORGANIZACIJA - ličnost nije statična struktura, već dinamičan sistem u stalnoj interakciji sa sredinom, podložan razvoju i promeni.
• USTROJSTVO ILI ORGANIZACIJA - kompenente ličnosti povezane međusobno na određen način
• ustrojstvo PSIHOFIZIOLOŠKIH/PSIHOFIZIČKIH SISTEMA ukazuje na jednistvo i interakciju telesnog/neuralnog i psihičkog
• Da su ovi sistemi u POJEDINCU (UNUTAR INDIVIDUE) - ličnost nije samo puki konstrukt posmatrača, već realan psihofizički sklop ispod pojavnog ponašanja (sklop crta koje imaju svoju biološku osnovu i psihološke manifestacije).
• Ideja da ličnost „ODREĐUJE/DETERMINIŠE”- ličnost sklop determinišućih tendenci, koje igraju aktivnu ulogu u ponašanju osobe (ličnost nije puko reagovanje na sredinske događaje].
• Termin KARAKTERISTIČNO, JEDINSTVENO odnosi se na stav da je svaka osoba neponovijiva i jedinstvena u načinu na koji se prilagođava.

-Ideja da je ličnosti ustrojstvo koje obezbeđuje PRILAGOĐAVANJE SREDINI (OKRUŽENJU) uvodi evolutivni princip u
poimanje ljudskog ponašanja - ličnost određuje kako ćemo se prilagođavati sredini i u funkciji je adaptacije.

Question 3

Definicije ličnosti,1
Definicija Rejmonda Katela:
Definicija Ajzenka:

Answer 3

Definicija Rejmonda Katela:
LIČNOST JE ONO ŠTO OMOGUĆAVA PREDVIĐANJE ŠTA ĆE OSOBA URADITI U DATOJ SITUACIJI.

Definicija Ajzenka:
“LIČNOST JE RELATIVNO STABILNA I TRAJNA ORGANIZACIJA KARAKTERA, TEMPERAMENTA, INTELEKTA I TJELESNE KONSTITUCIJE, KOJI DETERMINIŠU INDIVIDUALNI PROCES PRILAGOĐAVANJA SPOLAŠNJEM OKRUŽENJU” (KARAKTER - stabilan i trajan sistem konativnog ponašanja,
TEMPERAMENT - stabilan i trajan sistem emocionalnog ponašanja, INTELEKT - relativno trajan i stabilan sistem kognitivnog ponašanja, TELESNA KONSTITUCIJA - relativno trajan i stabilan sistem telesne konfiguracije i neuroendokrinog sistema.)

Dakle,
Ličnost je dinamični i organizovan skup karakteristika osobe koje jedinstveno utiču na njeno mišljenje, motivaciju i ponašanje u različitim situacijama.

Question 4

Razlika psihologije ličnosti i psihologije individualnih razlika

Answer 4

• Psihologija individualhih razika je samo izdvojeni način posmatranja ličnosti
• Zajednički ciljevi:
• Otkrivanje osnovne prirode ljudi
• Procena odnosa urođenog i stečenog
• Objašnjenje motivacione osnove ponašanja
• Davanje opisa i kategorisanje ponašanja ljudi
• Shvatanje razvoja ličnosti
• ’Merenje’ ličnosti obavezno sa pozicije individualnih razlika
• Promovisanje dubljeg razumevanja ljudi kako bi se razvili postupci za promenu ponašanja- karakteristično za teorije ličnosti koje su često kliničkog porekla

Question 5

Šta je teorija?

Answer 5

TEORIJA je skup medjusobno povezanih konstrukata (koncepata)
/formalni aspekti teorije/ i pravila o tome kako su ovi konstrukti povezani sa opažljivim manifestiacijama pojave koja je njen predmet /empirijski aspekt teorije/.

•KONSTRUKTI su generalizacije najčešće zasnovane na nekom obliku više ili manje sistematskog posmatranja pojava i uočavanja pravilnosti u njihovom ispoljavanju, na osnovu kojih
su zatim različiti fenomeni (opažlijive varijable) podvedeni pod isti koncept.

•EMPIRIJSKI ASPEKT TEORIJE naziva se još i ‘operacionalne definicije’ ili , ,semantička osnova teorije”

Question 6

Šta je svrha teorije?

Answer 6

1. DA PODSTAKTE I USMERI ISTRAŽIVANJE POJAVE KOJA JE NJEN PREDMET (heuristička vrednost teorje):
   •omogući izvodjenje što vise empirijski proverljivih hipoteza iz svojih postulata
   •organizuje, klasifikuje i objasni empirijske podatke

2.DA BUDE PRAKRIČNO KORISNA:
•da usmerava praktičare kako da rešavaju svakodnevne probleme koji su u vezi sa predmetom teorije
•dobra teorija bi trebalo da je široko primenljiva i da vodi ka novim rešenjima za probleme ludi.
•Frojdova teorija - primena u kliničkom kontekstu i psihoterapijskom lečenju;
pokrenula je istraživanja mehanizma otkrivanja zaboravljenog, koja su od velikog značaja za sudsku praksu.
•Neki autori (Eysenck, 1991) ističu da teorije moraju imati i SOCIJALNU VAŽNOST, moraju da pruže objasnjenja za društveno važne modalitete ponašanja: kriminal, seksualno ponašanje, mentalna oboljenja, akademske sposobnosti i dr.

Question 7

Koji su kriterijumi dobre teorije?

Answer 7

Da bi teorija ispunila svoje zadatke, mora da bude:
•RELEVANTNA - da inkorporira u svoj sistem postojeća znanja o pojavi i ponudi nešto novo u odnosu na postojeće sisteme, što će proširiti polje izučavanja pojave.
•PROVERLJIVA/TESTABILNA - da operacionalizuje koncepte koje uključuje, kako bi oni mogli da budu podvrgnuti empirijskoj proveri.
•INTERNO KONZISTENTNA/DOSLEDNA - njeni koncepti moraju biti na logičan način medjusobno usklađeni; jezik teorije mora imati unutrašnju doslednost
•EKONOMIČNA/PARSIMONIČNA - da sa što manje pojmova objasni relEvantno u
ljudskom ponašanju
•OBUHVATNA - da obuhvati i objasni sve varijetete normalnog i abnormalnog
ponašanja

Question 8

Na koja pitanja treba da odgovore teorije ličnosti?

Answer 8

Od teorije ličnosti se očekuje da ponudi moguće odgovore na nekoliko
ključnih pitanja:
•IZ ČEGA SE LIČNOST SASTOJI (struktura ličnosti) ?
- Struktura ličnosti se smatra relativno stabilnim, trajnim elementima ljudske ličnosti.
•KAKO LIČNOST FUNKCIONIŠE, ŠTA SU POKRETAČI PONAŠANJA (dinamika ličnosti) ?
-Dinamika ličnosti opisuje procese koji se odvijaju izmedju elemenata strukture i u
interakciji individue sa sredinom.
•KAKO SE LIČNOST FORMIRA (razvoj ličnosti)?
•KAKO SE LIČNOST MOŽE MENJATI (psihopatološke promene ličnosti,
psihoterapija i lečenje)?

Question 9

Metodološki pristupi u izučavanju ličnosti

Answer 9

NOMOTETSKI (strukturalni,
kvantitavni)
•Istovremeno ispitivanje velikog
broja ljudi radi prikuplianja
kvantiativnih podataka o
ponašanju, iz kojih se statitičkim
postupcima izvode zaključci o
univerzalnim osobinama
(crtama ili dimenzijama ličnosti)

IDIOGRAFSKI (analitički,
kvalitativni, klinički)
•Ekstenzivno ispitivanje
pojedinca različitim
tehnikama, u cilju
identifikovanja za individuu
jedinstvenih osobina i
psihološkog sklopa

Question 10

Metode istraživanja ličnosti

Answer 10

U okviru nomotetskog i idiografskog pristupa razvile su se tri metode
istrazivania licnosti:

• KLINIČKI METOD ILI STUDIJA SLUČAJA - detaljna istorija individue zasnovana na podacima iz razlicitih izvora (intervju, dnevnici, terapijski materijal)
• EKSPERIMENTALNI METOD je metoda utvridjivanja efekata jedne ili više varijabli ili dogadjaja na ponašanje. Ponašanje se izaziva i opservira u kontrolisanim i unapred definisanim uslovima.
• KORELACIONI METOD - ovim metodom proverava se postojanje povezanosti, odnosno korelacija izmedju varijabli: kako se ponašanje na jednoj varijabli menja ili razlikuje kao funkcija druge varijable.

Question 11

Psihološke tehnike za procenu ličnosti

Answer 11

TEHNIKE ZASNOVANE NA
KVALITATIVNIM PODACIMA:
•intervju
•opservacija ponašanja
•psihoterapijski materijal
•projektivni materijal (Roršah
test, test tematske apercepcije, crtež ljudske figure, test nedovršenih rečenica)

TEHNIKE ZASNOVANE NA KVANTITATIVNIM PODACIMA:
•upitnici i inventari ličnosti

Question 12

Osnovne paradigme u psihologiji ličnosti

Answer 12

• Psihodinamska paradigma
• Bihejvioristički pristup: teorije povezane sa teorijom učenja
• Kognitivistički pristup: teorije kognitivno-socijalnog učenja
• Humanističko-egzistencijalistička perspektiva
• Crtistička paradigma

Question 13

Pisihodinamska paradigma

Answer 13

•Zajedničke odlike:

• Pretpostavka o nesvesnim procesima kao pokretačima ponašanja
• Predstavljaju ekstenzije ili modifikacije Frojdove psihoalitičke teorije
• Idiografsko-klinički pristup u istraživanju i proceni ličnosti.

•Ova perspektiva uključuje:

• PSIHOANALITIČKE TEORIJE: ULOGA NESVESNOG JE CENTRALNA (nesvesno snažno oblikuje ličnost, formira se rano u detinjstvu i poprište je intrapsihičkih konflikata)
• PSIHOANALITIČKO - SOCIJALNE TEORIJE: pridaju veći značaj svesnom, adaptaciji, interpersonalnim odnosima, socijalnim i kulturnim faktorima u oblikovanju ličnosti.

Question 14

Teorije učenja - bijejvioristička perspektiva

Answer 14

• Osnovne pretpostavke bihejviorističke paradigme:

• ličnost se izjednačava sa ponašanjem
• ponašanje (ličnost) predstavija naučene obrasce reagovanja na eksterne, sredinske faktore/stimuluse
• promene ličnosti mogu se odvijati tokom čitavog života
• eksperimetalno-laboratorijski-metod istraživanja

Question 15

Teorije kognitivno - socijalnog učenja

Answer 15

•Zajedničke karakteristike:
-znatno detaljnija elaboracija mentalnih procesa nego što je to slučaj u bihejviorističkoj teoriji učenja,
-u osnovi individualnih razlika je način na koji ljudi misle o sebi i drugima; ove kognitivne varijable je moguće
sistematski meriti.
-Promene ličnosti zasnivaju se na kognitivnim promenama.

Question 16

Humanističko - egzistencijalistička paradigma

Answer 16

•Zajedničke odlike:
-naglašavanje pitanje smisla života,
-analiza bitnih odlika ljudske situacije,
-naglašavnje značaja subjektivnog doživljaja, odgovornosti za svoju
egzistenciju i mogućnosti izbora, kapaciteta za samoaktualizaciju i lični
razvoj
-idiografski pristup istraživanju i proceni ličnosti.

•Razlike između humanističke i egzistencijalističke perspektive:
-humanisti naglašavaju ljudsku prirodu kao dobru, egzistencijalisti iskazuju
manje poverenja u pozitivnu prirodu čoveka.
-Egzistencijalisti ističu i negative aspekte ljudske egzistencije, anksioznost i
krivicu kao „,ontološka” svojstva coveka.

Question 17

Crtistička paradigma

Answer 17

•Zajedničke odlike
-Fokus na definisanju strukture ličnosti
univerzalnih crta ili dimenzija kojima je moguće opisati sve ono što je u ljudskom ponašanju adaptivno važno,
-nomotetski metodološki pristup, upitnici ličnosti kao osnovne
tehnike istraživanja,
-pretpostavka o univerzalnosti crta ličnosti i kvantitativnim, a ne
kvalitativnim razlikama
izmedu ljudi (izraženost crte, a ne
posedovanje ili neposedovanje crte).

Question 18

Pitanje ljudske prirode u teorijama ličnosti

Answer 18

• DETERMINIZAM - SLOBODNA VOLJA: da li slobodno biramo pravac naših misli i akcija, ili smo „žrtve” sudbine (biološkog nasleđa, ranih iskustava, sredinskih činilaca)?
• BIOLOŠKO - SREDINSKO: šta dominantno utiče na ponašanje - nasleđene crte i atrubuti (naša priroda ili genetika) ili odlike naše sredine (način na koji smo odgajani, školovanje, učenje)?
• PROŠLOST - SADAŠNJOST I BUDUĆNOST: da li je naše ponašanje odredjeno prevashodno prošlim iskustvima (npr. onim u detinjstvu), ili dogadjajima koji se pojavljuju kasnije u životu, ili pak našim anticipacijama, ciljevima i aspiracijama vezanih za budućnost?
• JEDINSTVENOST ILI UNIVERZALNOST: da li je sve što osoba radi, kako misli, reaguje na situacije za nju jedinstveno, tako da isto ponašanje nije moguće naći kod drugih ljudi?
• EKVILIBRIJUM - RAST: šta je krajnji motiv našeg ponašanja - težnja ka stanju „,mira” i ravnoteže ili težnja ka stalnom rastu i razvoju?