gradja oka
glavni elementi ocna jabucica i ocni nerv
pomocni elementi kapci konjuktiva suzni aparat trepavice obrve
spoljasnji sloj ili tunica fibroza cini roznjaca cornea koja je nevaskularizovana provica propusta i prelama svetlost u oko i sklera koja je fibrozna vaskularizovana
tunica vasculosa sudovnjaca iris cilijarno telo socivo
tunica sensoria retina koja je vaskularizovano tkivo koje ishranjuje neurone koji ulaze u sastav optickog nerva
cilijarno telo od cega se sastoji i njegova uloga
od cilijarnog misica koji je inervisan parasimpatikusom i preko njega se vrsi akomodacija oka na blizinu kontrahuje se misic zonule se opustaju socivo se ispupci i fokus se stavlja na predmete koji su blizini
cikloplegija predstavlja paralizu akomodacije oka na blizinu
cilijarni epitel prekriva nastavke cilijarnog tela ima ulogu u sintezi ocne vodice ocna vodica ima ulogu u lubrikaciji odrzavanju normalnog IOP i izlucivanje metabolita i medijatora inflamacije dreniranjem
put očne vodice
sintetise se u zadnjoj ocnoj komori prolazi kroz zenicu i onda se drenira iz prednje ocne komore preko dva puta
trabekularni ili konvencijalni put prolazi kroz trabekularnu mrezu uliva se u slemov kanal pa u episkleralne vene i ide u sistemsku cirkulaciju
uveoskleralni ide kroz sudovnjacu pa skleru i ponovo se vraca u episkleralna tkiva
kako lekovi deluju na ocnu vodicu
1.smanjuju sintezu ocne vodice beta blokatori alfa 2 agonisti
2.povecavaju oticanje ocne vodice analozi prostaglandina holinergici alfa 2 agonisti inhibitori karboanhidraze
unutrasnjost oka se sastoji
socivo staklasto telo roznjaca uloga u propustanju i prelamanju svetlosti
opticki nerv (n.opticus)
mreznjaca/retina je poslednji omotac koji predstavlja produzetak neurona inervisana je aksonima ganglijskih celija dobro je vaskularizovana sluzi za ishranu nervnih vlakana optickog nerva
hronicni IOP dovodi do ostecenja optickog nerva zbog kompresije i smanjenja protoka krvi do nerava desavaju se ispadi u vidnom polju i trajno ostecenje vida odn. slepilo
oboljenje macule
macula ili zuta mrlja predstavlja centralni deo retine bitan za vid/ostrinu/detalje/razlikovanje boja
oboljenje makule moze biti suvo atroficno ili vlazna degeneracija zbog neoangiogeneze
za vlaznu dgeneraciju anti VEGF lekovi koji znacajno smanjuju progresiju i cuvaju vid
farmakokinetika lekova primenjenih na oko
lekovi se obicno primenjuju topikalno u obliku kapi za oci masti/redje gelova ili lekovitih sociva
resorpcija lekovi se primenjuju u konjuktivalnu vrecicu saccum gde je glavni omotac za resorpciju roznjaca koja se sastoji od 3 sloja mast-voda-mast lekovi koji su rastvorljivi u masti i vodi najbolje prodiru kroz roznjacu
resorpcija najvise zavisi od koncentracije koja je u kontaktu sa roznjacom i duzine tog kontakta
distribucija lek se spira suzama vec pri ukapavanju, moze dospeti u nazolakrimalni kanal jer je nosna sluznica dobro prokrvljena i moze dovesti do sistemskih nezeljenih efekata neophodno raditi tehniku punktalne kompresije kaziprstom u uglu oka
metabolizam oko sadrzi razne enzime kao sto su esteraze, oksidoreduktaze itd iskorisceno za latanoprost u obliku estra onda se aktivira kada se skine estarska grupa
lekovi u lecenju povisenog IOP i glaukoma
brzina sinteze i izlucivanja ocne vodice definise visinu ocnog pritiska od 10-21 normalno preko 21 definise se kao okularna hipertenzija bez prisutnih ostecenja
glaukom prestavlja neurodegenerativno oboljenje oka pri cemu usled hronicno povisenog IOP dolazi do kompresije i suzavanja krvnih sudova retine koji ishranjuju nervna vlakna optickog nerva
primarni i sekundarni glaukom
primarni nastaje najverov zbog hronicnog povisenog okularnog pritiska
sekundarni kao posledica oboljenja traume ili dugotrajne primene gluk
analozi prostaglandina
latanoprost travoprost bimetoprost tafluprost analozi su prostaglandina F 2 alfa povecavaju aktivnost metaloproteinaza razlazu proteine ekstracelularnog matriksa kao sto je kolagen i drugi podsticu oticanje ocne vodice uveoskleralnim putem
nezeljeni efekti iritacija crvenilo oka rast trepavica obojenost kapaka osecaj stranog tela konjuktivitis
pomazu u smanjenju IOP i tokom noci u odnosu na beta blokatore predstavljaju prvi izbor u IOP/glaukomu
latanoprost bimonid oslobadja i NO gde povecava oticanje i trabekularnim putem
beta blokatori
timolol karteolol betaksolol i levobunolol antagonizuju beta receptore na cilijarnom epitelu smanjuju sekreciju ocne vodice neselektivni su efikasniji u odnosu na selektivan betaksolol
ne uticu na sintezu tokom noci mada je ona fizioloski smanjena zbog smanjenog tonusa simpatikusa
iritacija oka crvenilo otok konjuktivitis osecaj stranog tela zamenjeni su kao drugog izbora zbog analoga
agonisti alfa dva receptora
brimonidin apraklonidin
deluje na alfa dva receptore na cilijarnom epitelu smanjuje sekreciju ocne vodice dodatno utice na oslobadjanje nor delovanjem na presinapticke autoinhib receptore
nezeljeni ef crvenilo iritacija osecaj stranog tela konjuktivitis slican alergijskom pa se apraklonidin redje koristi kod glaukoma otvorenog ugla za dugotrajnu hronicnu primenu pogodan je brimonidin u obliku kapi za oci
inhibitori karboanhidraze
inhibiraju izoenzim karboanhidrazu 2 koja ucestvuje u transportu natrijuma bikarbonata i vode u cilijarnom epitelu neophodno za sintezu ocne vodice
u obliku kapi koriste se dorzolamid i brinzolamid snizavaju povecavanjem sekrecije ocne vodice putem oba puta vise konvencionalnim
acetazolamid u akutnim stanjima glaukoma zatvorenog ugla per os/iv sa standardnim topikalnim lekovima
koristi se zajedno cesto sa manitolom koji se daje iv povlaci vodu iz intraokularnih struktura praveci osmotski gradijent za akutno zbrinjavanje nezeljeni efekti retencija tecnosti git nezeljeni efekti glavobolja vrtogravica hipotenzija
holinergici
betanehol i pilokarpin deluju kao agonisti m receptora u oku podsticu olaksanu sekreciju ocne vodice trabekularnim putem
izazivaju miozu neprijatni za pacijenta
uspeso snizavaju IOP ali mioza je jako neprijatna moraju 4 puta dnevno da se doziraju kod glaukoma otvorenog ugla
pomaze pilokarpin kod glaukoma zatvorenog ugla otklanja papilarni blok kontrakcijom pupilarnog a trabekularni blok otklanja kontrakcijom cilijarnog misica
lekovi kod inflamatornih bolesti oka i koje su to bolesti oka koje su zastupljene
konjuktivitis moze biti infektivne i neinfektivne etiologij e karakterise se bolom osecajem stranog tela/peska u oku, svrab, lucenje vlaznog sekreta moze biti vodeni (virusni adenovirusi) moze biti mukopurulentni bakterije streptokoke, stafilokokus, influenca
antibakterijski lekovi sirokog spektra mono/visekomp preparati (hloramfenikol,bacitracin,neomicin,fuorohinoloni, azitromicin hlamidija)
keratitis zapaljenje kornee moze ostetiti vid, moze biti povrsinski i ulcerativni kad zahvata dubje slojeve (herpes cesto ganciklovir lokalno aciklovir sistemski)
blefaritis zapaljenje ocnih kapaka isto najcesce bakterijski
hordeolum cmicak isto primena antibakterijskih lekova moze i sistemska ako je uporan i rekurentan
glukokortikoidi kod virusnog i gljivicnog kontraindikovani mogu kod alergijskog
antihistaminici/stabilizatori membrane mastocita
vazokonstriktori
nsaili
glukokortikoidi kod okularnih oboljenja koji se koriste
hidrokortizon deksametazon prednizolon
betametazon u obliku kapi za oci, masti imaju antiinflamatorno imunosupresivno dejstvo koriste se u stanjima kao sto je alergijski konjuktivitis, posleoperativno kod bola inflamacije smanjenje mioze tokom operacije sprecavanja nastanka oziljka sa ab da brze prodju simptomi
ne smeju ako je nelecena bakterijska ili virusna moze je pogorsati
upotreba treba da bude kratkotrajna zbog rizika od pogorsanja postojece infekcije iliti razvoja sekundarne infekcije, opurtunisticke,steroidna katarakta crvenilo iritacija oka
mogu povecati IOP
NSAILI koji se koriste
indometacin napafenak bromfenak ketorolak diklofenak u obliku kapi za oci kod posleoperativnog bola smanjenje mioze tokom opetacije ne uticu na IOP mogu kao dugorajnija terapija bola u odnosu na kortikosteroide
kod alergijskog konjuktivitisa
mogu iritirati oko osecaj stranog tela crvenilo
antihistaminici i stabilizatori membrane mastocita
sa cime se kombinuju
antazolin olopatadin bemedastin emedastin
komb sa vazokonstriktorima
stabilizatori membrane mastocita su antihistaminici azelastin ketotifen epinastin smanjuju oslobadjanje histamina iz mastocita smanjuju crvenilo otok bol svrab
mogu iritirati oko
vazokonstriktori u obliku kapi za oči
tetrizolin nafazolin ksilometazolin fenilefrin izazivaju vazokonstrikciju skleralnih ks i smanjuju crvenilo i bol komb se sa ostalima upotreba 3-5 dana rizik od rebound efekta
ostali lekovi u oftalmologiji za specificnosti
1.anti VEGF antitela brotulizumab ranilizumab aflibercept blokira rc za VEGF koriste se kod vlazne degeneracije
2.midrijatrici/cikloplegici tropikamid, homatropin,ciklopentolat, atropin u dijagnostici i zapaljenja uvee
3.lokalni anestetici lidokain tetrakain oksibupivakain kod dijagnostike merenja ocnog pritiska kod manjih intervencija kao sto je operacija katarakte
4.lubrikansi kod suvoce oka ili lucenja suza neadekvatnog sadrzaja hipromeloza karmeloza polietilen glikol propilenglikol hijaluronska kiselina dekstran
ciklosporin kod hronicne teske suvoce oka
masne materije kao sto su mineralna ulja pred spavanje obicno najzgodnije
Holinergici sta rade mehanizam dejstva i koja je indikacija
Kontrakcijom cilijarnog misica poboljsavaju oticanje trabekularnim putem
Grcevi u crevima dijareja spazam bronhija zbog delovanja na M3
Pilokarpin kod bloka zatvorenog ugla kontrakcijom sfinktera pupile a komorski blok kontrakcijom cilijarnog misica
-
Vazoaktivni Peptidi18
-
Uvod U KVS27
-
BKK14
-
Ishemijska Bolest34
-
Dislipidemije19
-
Antikoagulansi23
-
Antiagregacioni17
-
Fibrinolitici12
-
Srčana insuficijencija19
-
Diuretici18
-
Kardioprotektivni Lekovi14
-
Aritmije15
-
Antihipertenzivi14
-
Dijabetes18
-
Štitna17
-
Reproduktivni26
-
Hipofiza19
-
Osteoporoza23
-
Princip Antimikrobne Terapije15
-
Glukokortikoidi10
-
Imunomodulatori/multipla skleroza13
-
Antibakterijski Lekovi I Antituberkulotici38
-
Antivirotici21
-
Antigljivični19
-
Koža12
-
Oko21
-
Anemije8
-
Citostatici38
