pir > Frojd > Flashcards

Frojd Flashcards

(114 cards)

Study These Flashcards
1
Q

sklop Č

A
  • id
  • ego
  • superego
  • svako iam svoje sopstvene karakterisitke, ali retko kad deluje nezavisno u okviru P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

id

A
  • sastoji se od svega ps. što je nasleđeno, prisutno po rođenju
  • je izvor duševne energije koja služi za funkcionisanje ega i superega
  • Frojd ga je nazvao istinskom ps. stvarnošću
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

id ne zna za ob. stvarnost

A
  • ne podnosi porast energije koji doživljava kao stanje napetosti
  • u tim situacijama deluje tako da vraća organizam na nizak nivo energije po načelu smanjivanja napetosti - načelo prijatnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

načelo prijatnosti

A
  • smanjivanje napetosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

smanjenje napoetosti se obavlja pomoću dva procesa

A
  • refleksnih rk. koje isto trena smanjuju napetost prim. procesa
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

primarni procesi

A
  • stvaranje m. reprezentacije obj. koji će ukloniti napetost (u prim. procese spadaju halucinacije koje se često definišu kao ispunjenje želja, vizije psihotičnih pac. i autističko miš)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

ego

A
  • nastaje kako bi se potrebe organizma uskladile sa sp. svetom
  • funkcioniše po načelu realnosti čiji je cilj da spreči pražnjenje napetosti, sve dok ne bude identifikovan ob. podesan za tu akciju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

sam primarni proces nije sposoban da smanji napetost

A
  • zbog toga nastaje sekundarni ps. proces čiji je rezultat ego
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

za razliku od načela prijatnosti koje se samo fokusira na to da li je doživljaj prijatan ili bolan, načelo realnosti podrazumeva

A
  • to da li je doživljaj sitinit ili ne
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

ego; pomoću sekundarnog procesa - realističkog mišljenja

A
  • formira se plan zadovoljavanja potreba
  • potom se upušta u njegovo testiranje označeno kao testiranje realnosti
  • da bi uspešno ostvario sve ovo drži sve k. procese pod kontrolom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

ego posreduje između idhovih instinktivnih zahteva

A
  • zahteva super-ega i sredine
  • cilj mu je da održi život pojedinca i ostvari reprodukciju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

super-ego

A
  • predstavnik tradicionalnih vrednosti i ideala društva predstavljenih detetu od strane roditelaj putem si. nagrada i kazni
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

super-ego više teži savršenstvu, nego zadovoljstvu

A
  • sačinjen je od dva podsistema
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

super-ego, podsi:

A
  • savest - posledica onoga što roditelji označavaju kao loše
    — izaziva osećaj krivice, kažnjavajući osobu
  • ego-ideal - posledica onoga što roditelji odobravaju u P i nagrađuje osobu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

f super-ega su da koči impulse ida

A
  • posebno seks. i agr.
  • one koje društvo ne odobrava
  • da nevede ego da realističke ciljeve zameni moralističkim i da teži savršenstvu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

super-ego liči na id budući da je

A
  • racionalna
  • ali i ja ego, budući da takođe teži da uspostavi nadzor nad instinktima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

dinamika L

A
  • organizam kao energetski sistem koji energiju kojom se snabdeva iz hrane trošu na različite fizio i ps.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Frojd je smatrao da je neophodno da energija dobije određenje prema radu koji vrši

A
  • tako energiju koja učestvuje u procesu mišljenja označavao kao duševnu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

id i njegove f, Frojd je ozbalio kao dodirnu tačku fiz. energije

A
  • i energije L
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

instinkti

A
  • predstavnik un. telesnog izvora razdržaenja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

ps. predstavnik (instinkta) nazvan je želja

A
  • ima ulogu motiva koji pokreće osobu na određeno P i čini je osetljivijom na određene S
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

potreba

A
  • telesno razdraženje iz kojeg želja proističe
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

što se ps. uticaja tiče

A
  • Frojd je negirao njihovo znalenje, ali je smatrao da u mnogo manjoj meri određuju P
  • da se mogu izbeći
  • mada su značajni u najranijem detinjstvu kada je ego nerazvijen i neSB za vezivanje velikih količina energije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

instinkti zajedno čine sumu duševne energije

A
  • kojom raspolaže L
  • skladišti je id
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
instinkt ima svoje 4 glavne odlike
- izvor - cilj - ob - pokretačka sila
26
izvor
- telesno stanje ili potreba
27
cilj
- uklanjanje telesnog razdraženja
28
objekt
- akt. koja posreduje između javljanja želje i nejgovog zadovoljstva
29
pokretačka sila
- snaga instinkta određena jačinom potrebe, a crši se iz metaboličkih procesa
30
Frojdov model zastupa je
- model tenzija-redukcija
31
cilj instinkta je suštinski regresivan
- podrazumeva vraćanje osobe na prethodno postojaće stanje mirovana
32
instinkt je konzervativan
- teži vraćanju stanje mirovanja poništavanjem uznemiraavajućih razdržanja
33
prisila ponavljanja
- instinkt se ponavlja onoliko često koliko se puta javlja ciklus koji počinje razdraženjem, a završava se mirovanjem
34
izvor i cilj instinkta ostaju postojani tokom čitavog života
- pri čemu se sa pojavom novih telesnih potreba mogu javiti i novi instinkti
35
ob. je ono što je promenljivo
- budući da se i sama ps. energije može pomerati, pa utako ukoliko se ispostavi da primarno izbrisani ob. koji je trebalod a zadoovlji ptorebu, to ne može da učini - energija se pomera na naredni ob. sve dok ne dođe do ongo koji će zadovoljiti potrebu
36
izdanci instinkta
- promene u P koje se javljaju kao posledica izbora novog ob.
37
SB pomeranja energije govori o plastičnosti ljudske prirode
- predstavlja najvažniju odliku dinamike L, a svi stavovi, naike, ukusi, interesovanja i sl. su produkt ovog pomeranja
38
broj i vrste instinkta
- Frojd nije nastojao da odredi tačan br. - mogu se podeliti na instinkte života i smrti
39
libido
- energija kojom deluju instinkti života - za individualno održavanje - za održavanje vrste (glad, žeđ, seks)
40
seks instinkt
- Frojd je isticao da postoji izvestan br. telesnih potreba koji dovodi do proasta erotskih želji, pri čemu svaka od tih želja ima svoj izvor u razl.d elovima tela koji se jednim imenom zovu EROGENE ZONE.
41
erogene zone
- izvor erotskih želja u različitim delovima tela
42
u detinjstvu su seks. instinkti uglavnom
- nezavisni - tokom adolescencije se ujedinjuju sa ciljem reprodukcije
43
što se tiče instinkta smrti
- o njemu se malo zna - Frojd H: da svaka jedinka nesvesno pokazuje želju da umre - nije određeno sedište, niti naziv energije preko kojih deluju
44
instinkt smrti se objašnjava
- načelom postojanosti koje H: da svi živi procesi teže da se vrate u stabilnost neorganskog sveta iz kog su poteli - želja za smrću zapravo ps. predstavljanje načela konstantnosti
45
važan izdanak istinkta smrti je agr
- predstavlja samouništenje koje je preusmereno na sp, zamenjene ob. usled delovanja snage istinkta života
46
raspodela i korišćene duševne energije
- fluidnost duševne energije je glavno obeležje dimanizma L - pri čemu je količina energije ograničena i 3 sistema koja čine L se takmiče oko kontrole nad energijemo - jedan deo si. uspostavi kontrolu, postaje jači, ali druga dva slabe.
47
izbor ob. tj. uklapanje u ob.
- ono poseduje svu energiju, koristije za refleksne radnje i prim. procese i ulaganjem energije u radnju ili rpedstavu koja zadovoljava potrebu
48
id slabo razlikuje ob. i često različite ob. tretira
- kao iste i nije mu strano da premeđta energiju sa jednog ob. na drugi.
49
ego nema svoj izvor energije i iz tog razloga
- mora da je pozajmi od (ida?) u procesu poistovećivanja
50
id en razlikuje ni sub. predstavljanje od ob. realnosti
- ali u tim situacijama kada m. reprezentacija ob. ne može da zadovolji potrebu, potrebno je načiniti razliku između reprez. i sećanja sa jedne strane --- i opažanja prisutnog ob. sa druge strane, tj. potrebno je uskladiti ono što je u duši (opažaji, halucinacije, sećanja) sa fiz. stvarnošću, što se postiže upravo procesom poistovećivanja koji omogućava sek. procesu da zameni primarni
51
pošto je sek. proces usepšniji u zadovoljavnaju potreba
- monopol nad energijom polako prelazi kod ega koje je koristi na drugačiji način za smanjivanje napetosti umesto samo putem sek. procesa
52
deo energije koristi se za unapređivanje ps. procesa poput
- opažanja, pa, suđenja, uopštavanja, apstrahovanja i rezonovanja - a deo za obuzdavanje iracionalngo reag. ida, gde ako id postane previše preteći, aktivira odbrambrene mehanizme koje takođe može da koristi iz a odbranu od pritiska super-ega
53
energija ega
- može biti pomerena sa jednog na drugi ob, tako da se obrazuje mreža interesovanja, stavova i sklonosti preko koje ego uspeva da zadovoljava potrebe, jer je preko ove mreže povezan sa primarnim ob. koji se koriste u svrhu zadovoljavanja
54
ego energiju koristi za integraciju sva 3 si. L
- odnosno za dejstvo nagonskih sila i ulaganja u zadovoljenje potreba, kao i za dejstvo obuzdavajućih sila, tj. za protivulaganje iracionalnih zahteva ida i super-ega
55
meh. poistovećivanja se nalazi i u osnovi snabdevanja super-ega energijom
- tako što se dete poistovećuje sa roditeljima, tako što ulaže u moralne imperative svojih roditelja na osnovu nagrada i kazni koje je dobijalo od njih - ulaže u njihove idealne, formirajući ego-ideale, ulaže u njihove zabrane koje postaju nejgova savest
56
super-ego je uglavnom suprotstravljen idu
- međutim nekad može biti korumpiran od strane njega u sit. kada se impulsivno P javlja kao posledica moralističkog žara
57
strepnja
- sp. sredian predstavlja izvor zadovoljavanja potreba, ali sadrži i određene opasnosti i nesigurnosti koje se javljaju u vidu nagona označenog kao streplnja, a koji je dakle, za razliku od seks. nagona ili nagona agr, na primer koji su određeni un. uzrocima, uslovljen sp. uzrocima
58
strepnja se javlja u situacijama
- kad je ego izložen prekomernim nadražajima.
59
strepnja se manifestuje kao
- realna - strah od realnih opasnosti u sp. sredini, iz nje su izvedena preostala dva tupa strepnja - neurotična strepnja - strah od kazne koja može uslediti kao posledica određenog instinkt. P koji pritom ima oslonac u realnosti - moralna strepnja - razvija se kod osoba sa veoma izraženim super-egom, a javlja se u vidu straha od savesti i takođe ima osnovu u realnosti, jer je osoba u proščnsoti bila kažnjena za određena dela i misli kojih se u sadašnjosti kloni
60
strepnja koja nemože biti savladana efikasnim merama
- naziva se traumatska.
61
generalno se smatralo da je prototip svih strepnji
- trauma rođenja, budući da se dete pri rođenju suočava sa velikim br. S na koje nije spremno.
62
mehanizam odbrane
- korsiti se kada ego ne može da izađe na kraj sa strepnjom pomoću rac. metoda.
63
Frojd je smatrao da je L do 5g
- dobro oblikovana i da se dalji razvoj sastoji u razrađivanju ovog sklopa
64
L se razvija kao 4 izvora napetosti
- fiziološke procese rasta - osujećivanja - sukobe - pretnje
65
porast napetosti proistekle iz izvora
- dovodi do učenja metoda smanjivanja napetosti koje zapravo karakteriše razvoj ličnosti
66
dve metode pomoću kojih individua uči da otklanja osećanja, sukobe i strepnje su
- poistovećivanje i pomeranje
67
poistovećivanje
- osoba preuzima crte L neke druge osobe, nesvesno, smatrajući da joj one mogu doprineti u zadovoljenju potrebe i čini ih sastavnim delom L
68
svaki životni period - karakt. likovi za poistovećivanje
- u skladu sa potrebama i željama koje su specif. za njega
69
pri procesu poistovećivanja ima dosta pokušaja i pogrešaka
- jer osoba ne može biti u potpunosti sigurna šta je to što drugu osobu čini uspešnom, a konačna odluka na osnovu koje se određuje da li se kvalitet prihvaćen u procesu poistovećivanja zadržava ili odbacuje je taj da li on pomaže ili smanjuje napetost
70
pomeranje
- kad se prvi izbor ob. pokaže kao nepristupačan, energija se ulaže u novi ob. koji je u stanju da zadovolji potrebu - međutim - novi ob. nikada ne može u istoj meri i sa istom uspešnošću da smanji napetost i što je manje sličan originalnom objektu, manje će smanjiti napetost
71
pri pomeranju stavara se fond neispražnjene napetosti kojim se
- objašnjavaju raznolikost i promenljivost P, kao i neumornost ljudi budući da je osoba u neprestanom traganju za uspešnim načinom smanjenja napetosti
72
sublimacija
- pomeranje koje stvara viša kulturna postignuća
73
kao i neka druga pomeranja, sublimacija ne dovodi do potpunog smanjenja napetosti
- već postoje zaostaci napetosti koji se označavaju kao nervoza i nemir
74
skretanjem energije instinkata na soc. prihvatljive i kulturne tokove
- omogućen razvoj civilitacije
75
pravac pomeranja određuuju
- sličnost zamenjenog ob. sa originalnim i sancije i zabrane nametnute od strane društva koja neka pomeranja odobravaju, a neka kažnjavaju
76
om ega se koriste za oslobađanje od prekomerne
- strepnje - svi iskrivljuju stvarnost i deluju nesvesno
77
potiskivanje
- podela na svesnom nesvesno i podsvesno - podsvesno čini ps. građa koja je mogla da postane svesna ako se javi ptoreba za tim - nesvesno je nepristupačno svesti, potisnuto
78
potiskivanje se vrši
- putem protivulaganja - kada ob. koji izaziva preveliku uzbunu krene da se istiskuje iz svesti - putem pomeranja - kada se ob. zamenjuje nekim drugim, simb. odlikom - jednom stvorena se teško poništavaju
79
proces potiskivanja je deo ega
- potisnuto je deo ida
80
projekcija
- ego se lakše bori sa realnim strepnjama koje imaju osnovu u sp. svetu, nego sa moralnim i neurotičnim, zbog čega se ova 2 oblika strepnje - moralna i neurotična - često pretvaraju u ob. strah putem projekcije
81
projekcija veću opasnost zamenjuje manjom
- omogućava osobi koja se projektuje da izrazi svoje impulse pod izgovorom da se brani od neprijatelja
82
pretvaranje u suprotnost
- u svesti se impuls ili osećanje koje izaziva napetost zamenjuje njemu suprotnim impulsom ili osećanjem pri čemu prvobitni još uvek postoji - bilo akkvi ekstremni oblici P se mogu tumačiti kao pretvaranje u suprotnost - ponekad pretvaranje u suprotnost može i da zadovolji prvobitni impuls
83
fiksacija i nazadovanje
- tokom razvoja L prolazi kroz određene stupnjeve pri čemu svaki izaziva određenu dozu strepnje - ako je prevelika - razvoj može biti privremeno ili trajnoz austavljen na stupnju koji ne izaziva strepnju, odnosno fiksiran
84
povezano sa fiksacijom je i nazadovanje (regresija) koje karakteriše to da se osoba usled traumatskih doživljaja na jednom stupnju razvoja
- povlači na prethodni stupanj, najčešće onaj za koji su u prošlosti bili fiksirani
85
fiksacija i nazadovanje su odgovorni za
- neujednačeni razvoj L
86
stupnjevi razvoja
- tokom prvih 5 god dete prolazi kroz tri genitalna stupnja - oralni - analni - falusni - nakon cega je tokom 5-6g dinamika u većoj/manjoj meri stabilizovana, jer su impulsi zadržani u potisnutom stanju, pa se ponovo razbuktava tokom perioda adolescencije - na kraju nakon ponovnog pomeranja ili sublimacije od strane ega,nastupa završni stupanj zrelosti -> genitalni stupanj
87
oralni stupanj
- glavni izvor prijatnosti je draženje usana i usne duplje koje se postiže u procesu hranjenja i gutanja, a kasnije i griženja - unošenje hrane i griženje su prototip za kasnije karakterne crte
88
prijatnost koja je posledica unošenja hrane može da bude pomerena na druge vrste unošenja poput sticanja znanja ili imovine
- dok griženje može biti pomereno na iskazivanje sarkastičnosti i polemičnosti
89
oralni stpuanj se odvija u periodu kada je dete potpuno zavisno od majke
- te se formiraju i osećanja zavisnosti koja traju tokom čitavog žviota i javljaju se kada se osoba oseća nesigurno
90
analni stupanj
- zadovoljstvo koje je proizvod aktivnosti izbacivanja izmeta koju dete mora da nauči da kontroliše u skladu sa nametnutim društvenim normama
91
način na koji okolina, majka utiče na uspostavljanje kontrole kod deteta vodi do formiranja određenih crta L (anal)
- tvrdoglavosti, škrtosti, okrutnosti i neurednosti sa jedne strane ako je majka previše stroga i kritički nastrojena - ili do crta stvaralaštva i produktivnosti ako je majka previše ohrabrujuće nastrojena u situacijama pražnjenja
92
falusni stupanj
- u središte razvoja Č dospevaju sex i agr osećanja povezana sa funkcionisanjem genitalnih organa - produti ovog stupnja su Edipov kompleks i kastraciona strepnja koji se javljaju kod oba pola u nešto drugačijim oblicima
93
Edipov kompleks podrazumeva da ljubavna osećanja prema roditelju suprotnog pola i neprijateljska osećanja prema roditelju istog pola
- posle 5g dete mdoifikuje i potiskuje, mada ipak ostaje prisutan okom celog života u vidu odnosa prema osobama suprotnog pola
94
potiskivanjem Edipovog kompleksa
- super-ego se razvija u potpunosti i zapravo ima ulogu naslednika ovog kompleksa
95
genitalni stupanj
- ulaganja prenat. perioda us uglavnom usmerena na nadraživanje sopstvenog tela i manipul. telom - u okviru genitalnog stupnja dolazi do izbora stvarnog ob, ispoljavanja sex privlačenja, socijalizacije, grupnih akt, planiranja zanimanja, braka i stvaranja porodice
96
soc. čovekova ulaganja se stabilizuju u obliku
- pomeranja, poistovećivanja i sublimacije - genitalni
97
pregenitalni impusli nisu zamenjeni genitalnim
- već ujedinjeni sa njima
98
glavna f genitalnog stupnja je
- produženje vrste
99
Frojd je teorije zasnivao na podacima koje je prikupljao iscrpnim analizama iskaza osoba
- tokom psihoterapije - i intenzivnim studiranjem pojedinačnog slučaja, koristeći metodu un. doslednosti koja je podrazumevala da nalai izvedeni iz jednog dela ispitivanja slučaja moraju biti povezani sa nalazima iz drugih delova kako bi bilo moguće donošenje konačnog zaključka
100
Frojd je smatrao da postoji veza
- između svega što pac. kaže
101
tehnike koje je Frojd koristio tokom terapije
1. slob. asocijacije i analiza snova 2. studije slučaja 3. Frojdova samoanaliza
102
slobodne asoc.
- pac. govori sve što mu dolazi u svest bez obaziranja na to da li te izjave imaju smisla, zvuče smesno.. - pri čemu se od njega ne zahteva da izjave buduu samo u vezi sa simptomima njegovog problema, već sa bilo čime
103
slob. asoc, terapeut ima pasivnu ulogu
- podstiče pac. da priča u trenucima zastoja, postavljjaući mu pitanja - nikada ga ne prekida dok priča - Frojd je zapazio da pac. najčešće počinju da pričaju o doživljajima iz detinjstva, a takođe se s vremena na vreme prisećaju svojih snova na koje se potom slobodno asociraju
104
prednost slob. asoc. može biti količina t posvećenja prikupljanju podataka
- budući da klasične exp. metode podrazumevaju mnogo manje posvećivanja t IC
105
Frojd je san definisao kao izraz
- najprimitivnijeg rada i sadržaja ljudske L, a podvodi ga pod primarne procese
106
2. studije slučaja
- javnosti prikazao samo šest - Dora, Čovek pacov, Čovek vuk, Mali Hans i slučaj ženske homoseksualnosti
107
kroz studije slučaja, Frojd je upoznao
- dinamiku paranoje, postojanje dečije seksualnosti, homoseksualnosti kao rezultat obrtanja Edipovog kompleksa i urođenje biseksualnosti potvređene prisustvom oba tipa polnih hormona kod oba pola - značaj ssnova i iskazao svoju SB da iz uobičajenog P izvodi velike zaključke o načinu funkcionisanja L
108
3. Frojdova samoanaliza
- materijal dobijen iz sopstvenog nesvesnog - važan izvor emp. podataka - pomoću nje, potvrdio teoriju snova i infantilne seksualnosti
109
sukobe, iracionalnosti i protivrečnosti koje je našao u svojoj L
- našao je i kod svojih pac, a takođe nije prihvatao valjanost bilo koje H dok je nije prethodno proverio na sebi
110
glavna kritika Frojda
- nije zapisivao iskaze svojih pac. tokom seanse, već se oslanjao an to da će terapeut zapamtiti ono što je u tim iskazima zaista bitno, a nebitne detalje zaboraviti i da će u donošenja zaključaka usmeriti na ono zapamćeno
111
u svojim beleškama Frojd nije navodio logiku koja je stajala iza zaključaka koje je donosio niti na osnovu kojih iskaza je doneo zaključak
- onemogućivalo replikaciju njegovih nalaza - obš. što su drugih psiholozi u okviru istih slučajeva došli do skroz drugačijih rezultata
112
zamerka Frojda, izjave pac. je uzimao zdravo za gotovo
- bez uključivanja procena P koje potiču od ljudi u neposrednoj okolini pac. - pravda se time da je za donošenje zaključaka bitno poznavanje nesvesnog o kome se jedino može saznati na osnovu svesnih izjava samog pac.
113
zamerka da Frojdove T ne mogu imati emp. posledice
- ne mogu se proveriti u empiriji, niti mogu poslužiti za predviđanje P, već samo za naknadno objašnjenje pojedinih akata
114
Frojd nije definisao ni koja pravila treba primeniti pri utvrđivanju razlika u kvalitetu
- odnosno toga kog intenziteta treba da bude doživljaj da bi se ocenio kao traumatski, koliko slab mora biti ego da bi ga preplavio instinkt impulsa
pir
flashcards
Decks in class (53)
# Cards
Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2026 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions