Klonindžer

Question 1

Klonindžer T naziva

Answer 1

• opštom biosoc. T koja je bazirana na sintezi info studija porodice, longitud. koje se tiču razvoja osoba, studija strukt. L, kao i neurofarma. i neuroanatom. studija USL i učenja P kod ljudi i životinja

Question 2

Klonindžer navodi nedostatke postojećih si. korišćenih za dijagnostifikovanje pć.

Answer 2

• ističući da među njima postoji veliko neslaganje oko kriterijuma koje koriste priliko uspostavljanja dijagnoza i kat koje
  izdvajaju
• ono na čemu insistiraju u velikoj meri zavisi od trenutnog stanovišta koje u trenutku njihovog nastanka vlada u ps, umesto da zavisi od činjenica.

Question 3

pri istraživanju norm. crta L nertko se dešavalo da se dobiju nenormalne raspodele

Answer 3

• Klonindžer: na osnovu emp. podataka se mogu izdvojiti
  3 glavne dim. L duž kojih se može smestiti svaka individua
• daju normalnu raspodelu i međusobno su nezavisne.
• ne postoji r između 3 normalne i 3 abnormalne crte ličnosti.

Question 4

kao glavnu teškoću u definisanju normalnih i ab crta L, na osnovu postojećih emp. nalaza, navodi

Answer 4

• ograničenja FA koju smatra dobrom samo za određenje broja postojećih dim., ali ne i
  toga šta leži u njihovoj osnovi.
• navodi i teškoću kada je reč o korišćenju bio. podataka pri zaključivanju o struktiri varijacija u P, budući da varijacije u P nisu samo produkt genetskih F, već i sredinskih.

Question 5

još jedno ograničenje - nemogučnost objedinjavanja nalaza dobijenih FA

Answer 5

• koji se tiču struktire L sa nalazima T učenja koje izdvajaju relevantne soc. i sredinske F koji utiču na P individue, i neurobio. nalaza koji se tiču motivacije i učenja.

Question 6

Klonindžer smatra da njegov pristup otklanja sve prethodno navedene probleme

Answer 6

• 3 latentne, gen. uslovljene bazične dim. L koje se manifestuju u ranom
  životnom dobu, stabilne su tokom t i doprinose razvoju navika - crte temperamenta

Question 7

crte temperamenta

Answer 7

• potraga za novinom
• izbegavanje štete
• zavisnost od nagrade

Question 8

potraga za nagradom

Answer 8

• tendencija intenzivnog ushićenja i uzbuđenja kao Rk na novu stimulaciju, nagoveštaj nagrade i ukidanje kazne, što dovodi do pojave eksplorativnih aktivnosti, traganja za nagradama, kao i izbegavanja monotonije i kazne.

Question 9

izbegavanje štete

Answer 9

• uč. inhibicije Rk kako bi se izbegla kazna, novina ili izostanak nagrade.

Question 10

zavisnost od nagrade

Answer 10

• intenzivna Rk u situaciji
  nagrađivanja, posebno pri soc. odobravanja, iskazivanja osećanja i pomoći, pri čemu osoba teži da održi P koje je dovelo do nagrade.

Question 11

Klonindžerove 3 dimenz. dovode i do pojedinih

Answer 11

• varijacija u moždanom si.

Question 12

dim. izbegavanja štete utiče na P na
preostale 2 dim. i dovodi do

Answer 12

• inh. istraživanja nesigurnih i nepoznatih situacija, kao i pasivnom izbegavanju kažnjavanja i izostanka nagrade.

Question 13

dimenz. zavisnosti od angrade

Answer 13

• izostajanje nagrade navodi na traženje nagrade
• izbegavanje štete inhibira takvo P, te je rezultujuće P balans između održavanja i gašenja.

Question 14

zavisnost od nagrade dovodi do održavanja prethodno nagrađivanih P, dok

Answer 14

• potraga za novinom vodi pojavi novih oblika P za koje se smatra da mogu biti nagrađeni.

Question 15

iznadprosečne individue na dim. potrage za novinom, i prosečne na ostale 2, opisuju se kao

Answer 15

• impulsivne, eksplorativne, nestalne, temperamentne,
  brzo usvajaju nova interesovanja i uključuju se u nove aktivnosti, zanemaruju detalje, lako im
  se omete pži, brzo im postane dosadno, lako ih je isprovocirati na borbu ili bekstvo…

Question 16

osobe koje su niže na dimenziji potrage za novinom i prosečne na ostale 2

Answer 16

• teško stiču nova interesovanja, preokupirane su sitnim detaljima, dugo razmišljaju pre donošenja odluke, rigidne su, netemperamentne, istrajne, dobrog vladanja…

Question 17

dopaminergične ć. srednjeg mozga primaju info iz nekoliko čulnih izvora nakon čega primljene impulse projektuju

Answer 17

• u koru velikog mozga što dovodi do aktivacije nekog P odnosno eksploracije novih sredinskih S, potrage za potencijalnim nagradama i izbegavanje kazni.
• ovakvo P, praćeno je i određenim
  fiziol. promenama, tj. povećanim br. otkucaja srca i sniženim pragom
  osetljivosti.

Question 18

dopaminergični si. imaju ulogu u upravljanju P

Answer 18

• u odnosu na nove S preko nigrostrijatnih, mezolimbičkih (iz ventralnog tegmentuma ka limb. si.) i mezofrontalnih (iz ventralnog tegmentuma ka neokorteksu) projekcija.

Question 19

amigdala je uključena u rk. izbegavanja

Answer 19

• pripreme za borbu i bekstvo, zajedno sa korteksom i hipotalamusom.

Question 20

impulsi koji bivaju dopremljeni do dopaminergičnih ć prolaze kroz

Answer 20

• ushodne puteve retikularne formacije, nishodne puteve hipotalamusa i povratnu spregu
  korteksa preko amigdanla i kaudatuma.

Question 21

stim. dopaminskih centara u mozgu dovodi do povećanja

Answer 21

• moto akt, kao i osećaja zadovoljstva, dok na primer oštećenja noradrenalinskih centara u locusu coeruleusu ne utiču na promene u P pri režima kontinuiranog potkr.

Question 22

lezije nucleusa acumbesa i ventralnog tegmentuma dovode i do oštećenja dopaminskih centara

Answer 22

• rezultira zanemarivanjem novih sredinskih S i ublažavanja istraživačkog P, dok parcijalne lezije mogu dovesti do hiperaktivnosti.

Question 23

Amfetamin, kokain i alkohol (dopaminski agonisti – podstiču lučenje dopamina) dovode do

Answer 23

• bihejvioralne aktivacije

Question 24

haloperidol (dopaminski bloker) dovodi do

Answer 24

• smanjenja istraživačkog P i Rk na + potkr.

Question 25

natprosek na dim. izbegavanja štete i prosečne na preostale 2 opisane su kao

Answer 25

- kao oprezne, napete, uplašene, stidljive i gotovo uvek zabrinute, - oni ispod proseka okarakterisani kao puni poverenja, relaksirani, optimistični, bezbrižni, predusretljivi i energični.

Question 26

P na dimenziji izbegavanja štete je uslovljeno akt. u

Answer 26

- septohipokampalnom si, serotoninskim centrima u strukt. rapha nucleus i u moždanom stablu (projektuju se na limb. si. i PFC), kao i acetilholinskim centrima u frontalnom neokorteksu.

Question 27

septohipokampalni si. funkcioniše po principu poređenja predviđanja

Answer 27

- događaja i aktuelne događaje pa ukoliko se pojave neočekivani događaji, prekida P.

Question 28

serotoninske projekcije koje idu od rapha jedara do crne supstancije

Answer 28

- inhibiraju dopaminergične n i ključni su za inhibitorno usl. u situacijama kažnjavanja ili izostanka nagrade.

Question 29

acetilholinske projekcije u sit. u kojima P nije praćeno nagradom ili izostankom kazne dovodi do

Answer 29

- lučenja hormona stresa.

Question 30

anksiolitici ne ometaju sticanje averz. rk. KU kada se neutrlani S tumači kao signal averzivnog

Answer 30

- ali imaju inhibirajuće dejstvo u situacijama IU kada je izvedena Rk signal izostajanja nagrade ili kažnjavanja.

Question 31

anksiolitici smanjuju galvansku rk. kože pri

Answer 31

- pojavljivanju pretećeg S bilo u klasičnom, bilo u IU, a deluju tako što inhibiraju projekcije serotonina.

Question 32

iznad proseka na dim. zavisnosti od nagrade, a prosečni na preostale 2 opisani su kao

Answer 32

- strajni, marljivi, topli, saosećajni i sentimentalni, čak i SB da odlažu trenutne manje nagrade očekivanju veće, - ispodprosečni: mogu biti pisani kao emoc. hladni, praktični, oštri i nezavisni, reaguju na nagrade kao što su novac i neosetljivi su na soc. potkr. pri čemu takođe prekidaju one radnje za koje uvide da im ne mogu omogućiti željenu nagradu.

Question 33

H se da je norepinefrin glavni modulator P karakterističnog za dimenziju zavisnosti od nagrade

Answer 33

- te da olakšava usl. na signale nagrađivanja i oslobođenja od kazni, kao i da ima ulogu u uč. i pa. novih asoc.

Question 34

gl. putevi (norepinefrin) potiču iz locusa caeruleusa u ponsu i projektuju se na

Answer 34

- hipotalamus i limb. sturkt. nakon čega se granaju po čitavom korteksu. - br. je mali ali se oni granaju po čitavom mozgu, budući da imaju veoma dugačke aksone čija sinaptička proširenja sadrže veliki br. vezikula sa norepinefrinom, mada samo 5% ovih n. ostvaruje sinapse sa korteksom, dok ostatak kontroliše neuronsku aktivnost i Rkdrugih na novopristigle impulse, te na taj način omogućava razlikovanje važnih od nevažnih S.

Question 35

inh. dejstva noradrenalina kod ljudi deluje na

Answer 35

- slabije učenje asoc.

Question 36

kod lezije locusa caeruleusa, onemogućeno je dejstvo norepinefrina što utiče na SB učenja asocijacija

Answer 36

- karakteristična pojava za Korsakovljev sindrom

Question 37

norepinefrin kod ljudi olakšava proces

Answer 37

- uslovljavanja generalno

Question 38

studije glodara sa druge strane pokazuju da norepinefrin u većoj meri utiče na usl. signala nagrade i odsustva kazne,

Answer 38

- nego odsustva nagrade i kažnjavanja - objaš: u prirodnim uslovima će se dejstvo norepinefrina snažnije ispoljiti u sit. na početku nagrađivanja ili na kraju kažnjavanja.

Question 39

kada je reč o verb. odobravanju kao soc. potkrepljenju, individue sa povećanom osetljivošću na norepinefrin reaguju na

Answer 39

- signale soc. sentimenata i ostaju u traženju nagrade, čak i kada je ona odsustna

Question 40

oni koji imaju nižu osetljivost na norepinefrin - tj. povećanu bazalnu noradrenergičnu akt. su

Answer 40

- praktičniji i brži u prestanku vršenja akt. koje im ne donose nagradu

Question 41

dopaminergični si. utiče na usvajanje nagrađivanog P dok noradrenergični na

Answer 41

- njegovo održavanje

Question 42

si. održavanja P deluje kao protivteža si. inhibicije

Answer 42

- svaki od njih reaguje drugačije na kažnjavanje ili izostanak nagrade.

Question 43

biogenetičke predispozicije rk. svake dim. na izložene S su međusobno povezane i deluju u interakciji omogućavajući

Answer 43

- raznovrsne Rk na kaznu, nagradu i novinu, a razlikuju se od individue do individue. - ista rk. karakteristična za 1 nivo može biti razl. ispoljena zavisno od preostale 2 dim. --- (npr. socijabilnost se može definisati kao rado upuštanje u nova poznanstva ako je reč o izraženijoj dim. potrage za novinom i proseku na preostale 2 dim, kao poverenje kada je u pitanju izražena dim. izbegavanja štete i prosek na preostale dve, i kao topao i simpatičan u situaciji izraženosti na dim. zavisnosti od nagrade i proseka na preostale 2 dim.).

Question 44

za opis i dijagnostiku modaliteta L konstruisao je strukturisani klinički intervju koji uključuje

Answer 44

- sedmostepene rejting skale koje služe za procene položaja individue na svakoj od dimenzija (TIPS).

Question 44

Klonindžer daje opis devijacija P II reda

Answer 44

- kako bi povećao deskriptivnu validnost i moć dijagnostifikovanja - na taj način, posmatrajući ekstreme na 2 bazične dim, dobija 6 crta L II reda.

Question 45

trodimenzionalni upitnik L (TPQ)

Answer 45

- Klonindžer - provera modela - rez. IC na ovom upitniku, poređeni sa Ajzenkovim EPQ-im potvrđuju ovaj model

Question 46

postoji 8 mogućih devijacija P na te 3 dim.

Answer 46

- koje odgovaraju tradicionalnim opisima pć.

Question 47

Klonindžer smatra da crte L II reda nije dobro upotrebljavati nezavisno od bazičnih crta L, jer

Answer 47

- različiti sklopovi L mogu nastati kada je osoba visoka na jednoj dim. i umereno niska na drugoj i kada je izrazito visok na obe dim. - najbolja je upotreba obe kategorije crta L radi smanjenja preklapanja kat. i povećanja deskr. validnosti i moći dijagnostifikovanja.

Question 48

Klonindžer smatra da bliskost između tradic. kat. pć. L i ekstremnih modaliteta normalne L, sugerišu da se adaptivne i neadaptivne crte L

Answer 48

- ne razlikuju po svojoj bio. osnovi, te da razlikovanje normalne od abnormalne L, zavisi od konkretnih situacija u kojima se P odvija.

Question 49

razl. studije pokazuju važnost soc. učenja za uspešnu adaptaciju budući da je sklonost ka pć. P povećana kod pojedinaca koji potiču iz porodica sa niskim sesom

Answer 49

- u kojima je bilo zastupljeno slabo ili nedosledno sprovođenje kazni u cilju disciplinovanja, čiji su roditelji kriminalci itd.

Question 50

Pć. L se mogu posmatrati

Answer 50

- kao ekstremne varijante crta L koje vode neadaptivnom P.

Question 51

Klonindžer smatra da averzivno USL u detinjstvu doprinosi procesu sazrevanja, tako što pojačava P karakteristično za

Answer 51

- izbegavanje štete, te jedinka postaje opreznija i manje radoznala, i umanjuje neke vrste P karakteristične za zavisnost od nagrade i potragu za novinom.

Question 52

Klonindžer dopušta i postojanje četvrte bazične dimenz. L

Answer 52

- koju je najpre smatrao delom dim. zavisnosti od nagrade, pa je naknadno ustanovio da se radi o nezavisnoj dim -> istrajnosti nasuprot frustraciji i iscrpljenosti.

Question 53

Klonindžerova 4. dimenzija L

Answer 53

- istrajnost nasuprot frustraciji i iscrpljenosti

Question 54

autor smatra da ove dim. razlikuju klase pć. L. što se vidi na osnovu

Answer 54

- položaja osoba sa pć. na ovim dimenzijama - međutim: ne razlikuju jedinke koje imaju pć. od jedinki koje su samo ekstremne na ovim dim. - aspekt karakternih crta

Question 55

Klonindžer zaključuje da postoji još neki aspekt L koji se nalazi u osnovi razlikovanja prisustva i odsustva Pć.

Answer 55

- karakterne crte

Question 56

Klonindžer govori o epigenezi karaktera

Answer 56

- pojavi novih crta usled delovanja sredinskih uticaja na nekom uzrastu.

Question 57

razvoj karaktera je određen

Answer 57

- uč. putem uviđanja - reorganizacijom self. koncepta

Question 57

razvoj karaktera se može opisati kao proces tokom koga urođeni F temperamenta (crte temperamenta tj. bazične crte L) motivišu učenje putem uviđanja

Answer 57

- koje vodi formiranju određenih tipova self-koncepata koji određuju značaj S koje jedinka opaža i na koje reaguje, odnosno koji na osnovu iskustva obezbeđuju adaptivne Rk.

Question 57

karakter se po Klonindžerovom mišljenju može opisati kao

Answer 57

- skonost da se reaguje na određeni način koji je u vezi sa self-konceptom, koji je u skladu sa tim kako jedinka opaža dati S u skladu sa određenim okolnostima.

Question 58

Svaki nivo self-koncepta odgovara jednoj od tri dimenzije karaktera:

Answer 58

1. samodirektivnost 2. kooperativnost 3. samotranscedencija

Question 58

postoje 3 nivoa self-koncepta

Answer 58

1. u kojoj meri osoba doživljava sebe kao autonomnu individuu; 2. u kojoj meri pojedinac doživljava sebe kao sastavni deo neke zajednice; 3. u kojoj meri individua doživljava sebe kao sastavni deo svih stvari tj. neke sveprožimajuće celine.

Question 59

ljudi - učenje uviđanjem obuhvata verb. uč. - učenje kako se uči i apstraktne konceptualizacije koje utiču na bihejvioralne ciljeve i očekivanja

Answer 59

- uviđanje značenja i značaja S na osnovu čulnih info koje se procesiraju u hipokampusu i dobijaju svoje apstraktne reprezentacije u asoc. korteksu.

Question 60

osim konceptualnog uč. postoji i nesvesno uč.

Answer 60

- presemantičko perceptualno procesiranje koje kodira VSpac. karakteristike S (=> značenje S) i afektivnu valencu (=> značaj S).

Question 61

ovim tipovima učenja odgovaraju i 2 mem. si. koji imaju drugačiju fiziološku osnovu:

Answer 61

- svesni - baziran na konceptima - nesvesni - baziran na perceptima.

Question 62

asoc. uč. poput IU navika i afekt. Rk, bazira se na perceptualnom Uč.

Answer 62

- dok se verb. uč. bazira na konceptualnom, budući da je koncept. uč. svesno i apstraktno-simb., pa omogućava simb. komunikaciju koja može uticati na očekivanja, a samim tim i na P

Question 63

4 bazične dimenzije L uključuju

Answer 63

- automatske, prekonceptualne rk. na S

Question 64

karakterne crte su bazirane na

Answer 64

- konceptualnom Uč. koje omogućava izgradnju self-koncepta koji utiče na P.

Question 65

individue sa zrelim L imaju veru u sebe

Answer 65

- kooperativne su i najverovatnije samoaktualizovane.

Question 66

Klonindžerov sedmofaktorski model L obuhvata strukturu i razvoj L kao kompleksnog si. koji se sastoji

Answer 66

- od razl, ali interaktivnih domena karaktera - 4 univerz. dimenzije temperamenta - 3 univerz. dimenzije karaktera - njihov specif. sklop određuje tip L, ali i prisustvo Pć.

Question 67

Klonindžer je smatrao da se fenotipska struktura L može značajno razlikovati od

Answer 67

- biogenetske strukture koja joj je u osnovi.

Question 68

dim. temperamenata su genetski

Answer 68

- homogene i nezavisne - zasnovane na neurobio. osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja je u osnovi KU i IU.

Question 69

crte temperamenta određuju način reagovanja na nove situacije

Answer 69

- u odnosu na kaznu i +potkr.

Question 70

4 crte temperamenta su

Answer 70

1. potraga za novim 2. izbegavanje povrede 3. zavisnost od nagrde 4. perzistencija - funkcionalno su povezane i rezultat njihove interakcije je pojava integralnih obrazaca P

Question 71

1. potraga za novim

Answer 71

- skup navika za iniciranje i aktiviranje P i povezana je sa impulsivnošću, istraživačkom radoznalošću i sl.

Question 72

2. izbegavanje povrede

Answer 72

- tendencija da se inh. ili prekinu P, povezana je sa anx, povučenošću i sl.

Question 73

3. zavisnost od nagrde

Answer 73

- nasleđena osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg P. - obuhvata sentimentalnost, srdačnost, privrženost itd.

Question 74

4. perzistencija

Answer 74

- istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, ukazuje na marljivost, upornost, ambicioznost.

Question 75

karakterne crte nastaju kroz proces soc. učenja, ali na

Answer 75

- naslednim temperamentalnim osnovama razvijaju se i kasnije. - razvoj počiva na k. učenju, Pa i konceptualnom miš. koje aktivira različite sktrukture CNS-a.

Question 76

1. samo-direktivnost

Answer 76

- SB prilagođavanja svog P situaciji, ličnim ciljevima i vrednostima, odnosi se na zrelost, efikasnost, organizovanost i sl.

Question 76

3 dimenzije karaktera su

Answer 76

1. samo-direktivnost 2. kooperativnost 3. samo-transcedencija

Question 76

2. kooperativnost

Answer 76

- dim. prihvatanja drugih ljudi. - odnosi se na tolereantnost, empatiju, saosećajnost i sl.

Question 77

3. samo-transcedencija

Answer 77

- duhovne aspekte L i obuhvata SB za samozaborav, obuzetost idejom, doživljaj duhovnog jedinstva sa svetom i sl.

Question 78

najveće +r dobijene su između

Answer 78

- N i izbegavanja povrede

Question 79

najviše neg. r su između

Answer 79

- N i samousmerenosti (dimenzije koje odražavaju dispozicije za razvoj pć.)

Question 80

X i izbegavanje povrede su u

Answer 80

- neg. r - druželjubivost, pozitivne emocije i asertivnost (aspekti E) su suprotstavljeni stidljivosti, pesimizmu i strahu od neizvesnosti.

Question 81

N i Potraga za novim su povezani preko

Answer 81

- impulsivnosti

Question 82

C i potraga za novim su u

Answer 82

- neg. r. - suprotstavljenost samodiscipline, organizacije i neorganizovanosti i impulsivnosti

Question 83

osrednja pozitivna r između

Answer 83

- C i perzistencije - C i samodirektnosti

Question 84

niža r je neočekivano dobijena između

Answer 84

- A i kooperativnosti

Question 85

zavisnost od nagrade i samotranscedencija

Answer 85

- specif. koncepti sedmodimenz. modela

Question 86

analizom glavnih komponenti izdvojena su 4F:

Answer 86

1. emoc. stabilnost 2. F zasićuje samo skale samotranscedencije, zavisnosti od nagrade (neg) i perzistencije (ovde izpstaju F modela B5 - X i O) 3. neagresivnost? 4. kooperativnost?

Question 87

drugi F bi mogao predstavljati crtu koja je povezana sa

Answer 87

- psihotičnom tendencijom koja obuhvata emoc. neosetljivost i magijsko mišljenje.